Ивана Вулета циља треће одличје

Година у којој је Светско фудбалско првенство у Катару (21. новембар – 18. децембар) свакако највећи спортски догађај, може се назвати и атлетском. Београд је у марту био домаћин планетарне смотре у дворани, данас у америчком Јуџину почиње Светски шампионат на отвореном, а од 15. до 21. августа Минхен ће угостити најбоље европске атлетичаре.

Србију ће у Јуџину представљати троје репрезентативаца, на челу са нашом најтрофејнијом  атлетичарком свих времена Иваном Вулетом (32). Једна од најбољих скакачица удаљ у свету последње деценије има два од укупно три одличја српских атлетичара на светским првенствима и прилику да колекцију обогати неком већег сјаја. На шампионату у Москви 2013. донела је прву светску медаљу за нашу земљу (бронза), а исто је урадио и Емир Бекрић на 400 метара с препонама. Ивана је била трећепласирана и 2015. у Пекингу.

Још прошле године је стекла право учешћа у САД, као победница Дијамантске лиге, а норму је потврдила недавно златом на Балканијади у Румунији (6,83 м). Тешко је рећи колики су њени домети, с обзиром на форму и квалитет конкуренције. У Дијамантској лиги није прескочила преко 6,66 метра, а доста проблема имала је са залетом. Иако нема доминантних Американки као прошлих сезона (Бритни Риз и Тијана Бартолета), Немица Малјка Михамбо се чини непобедивом. Актуелна олимпијска, светска и европска првакиња фаворит је за злато (ове сезоне 7,09 м), а за постоље конкуришу и светска вицепрвакиња, Украјинка Марина Бек Романчук (6,80 м), Британка Лорен Јуџин (6,81 м), трећепласирана са Игара у Токију и последњег СП у Дохи, Нигеријка Езе Бруме (6,85 м) и Канађанка Кристобал Нети (6,80 м). Ипак, Вулету искуство ставља у круг кандидата за медаљу и чињеница да је светска првакиња у дворани постала са прескочених 7,06 метра.

Нема сумње да је Ивана била велика инспирација клупској другарици (АК Војводина) Милици Гардашевић (23). Још прошле године је најавила да стасава у врхунску даљашицу, а са 6,81 м ове сезоне, само сантиметар је била испод норме. Ипак, сакупила је довољан број бодова на ранг-листи и са осмим резултатом сезоне у свету, свакако очекује пласман у финале, што би био велики успех.

За још једног дебитанта Бошка Кијановића (22) одлазак на највећу смотру је награда за огроман труд који улаже последњих сезона. Рушио је рекорде у свим узрасним категоријама као од шале, актуелни је у чак 11, али недостаје му рекорд управо у дисциплини у којој ће се надметати у Орегону, на 400 м. Ту је од 1990. неприкосновен Слободан Бранковић са 45,30 секунди, а Бошку недостаје 29 стотинки да га скине с трона. Сходно томе да је рангиран на 39. место од 48 учесника у овој дисциплини, најбољи лични резултат би био сјајан успех, а за пламан у полуфинале неопходна му је баш „луда” трка.

Кијановић ће и први на стазу велелепног стадиона у Јуџину, 17. јула. Квалификације су на програму по нашем времену од 20-05 часова, а евентуално полуфинале је три дана каније. Квалификације скока удаљ су 23. јула од 21 час. Отежавајућа околност за све такмичарке што ће имати само три скока, а 12 најбољих ће у борбу за медаље. Финале је дан касније, од 2.50 часова по нашем времену.

Феликс и Болт највише пута на победничком постољу

Светски атлетски шампионат ће тек 18. издање имати у САД. Чак 11. пута домаћин је била Европа (Хелсинки, Рим, Штутгарт, Гетеборг, Атина, Севиља, Париз, Хелсинки, Берлин, Москва и Лондон), у два наврата Јапан (Токио и Осака), те Канада (Едмонтон), Јужна Кореја (Тегу), Кина (Пекинг) и Катар (Доха). У Јуџину ће учествовати 1900 атлетичара из 192 државе, а рекордан број их је био у Лондону (2036, 205).

Домаћин је убедљиво први на листи освајача медаља – укупно 381 (170 златних, 117 сребрних и 94 бронзаних). Иза САД је Кенија са 151 (60+50+41), а следе Русија са 142 (42+52+48), Немачка са 121 (38+36+47) и Јамајка са 127 (35+49+43). Србија заузима 92. место међу 102 државе, са три бронзане медаље.

Легендарна америчка спринерка Алисон Феликс имаће прилику да као чланица штафете  освојити 19. светско одличје (13+3+2), а рекордер код мушкараца је вероватно најбољи спортиста планете свих времена, Јамајчанин Усеин Болт са 14 (11+2+1). Иначе, највише учешћа има шпански ходач на 50 км Гарсија Брагардо који је био актер на чак 13 шампионата, док је  Драгутин Топић наш рекордер са осам.

На светским првенствима су оборена или изједначена 32 светска рекорда (17 мушкарци), а први је „пао” на премијери 1983. године. Дело је чехословачке спринтерке Јармиле Кратохфилове на 400 метра (47,99). Последњи је срушила Американка Далила Мухамед пре три године у Дохи на 400 матара с препонама (52,16), а интересантно је да рекорда није било на шампионатима 1997, 2001, 2007. и 2013. године.