Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Недостају радници на грађевини

Највише их у Србију долази из Русије, Кине, Турске и земаља у окружењу
(Н.Марјановић)

Потребе српских привредника за страним радницима су велике и убудуће ће расти, посебно на грађевинским радовима, нагласила је Мирјана Ковачевић, руководилац Центра за едукацију, дуално образовање и образовну политику ПКС-а. Навела је да највише радника у Србију долази из Русије, Кине, Турске и држава у окружењу и да нашој земљи недостају кадрови и са средњом, и са високом стручном спремом, те да је једно од решења промовисање дуалног образовања, како би што више младих остало у Србији.

Према њеним речима, прецизне податке о броју страних радника код нас има Национална служба за запошљавање која је и задужена за издавање радних дозвола и води евиденцију. „Подаци на које се наилази у медијима показују да је 2020. издато око 13.000 радних дозвола, 2021. скоро дупло више, а за прву половину ове године више него за исти период претходне”, изјавила је она за РТС, a преноси Танјуг. Ипак, напоменула је да су подаци у медијима „мало претерани”, да је реч о великом броју радника, али не оном који медији наводе.

Ковачевићева је казала да у Србију највише долазе радници из Русије, Кине, Турске и из земаља у окружењу, а да је главни разлог пре свега што нашој земљи недостају кадрови. Објаснила је да за то постоје различити разлози, пре свега демографска кретања, одлазак наших грађана у иностранство, али и незаинтересованост становништва за обављање одређених послова. Нагласила је да послодавци своје потребе за иностраним радницима пријављују Националној служби за запошљавање. „Ако на евиденцији нема радника с нашим држављанством или странаца са сталним боравком онда послодавцима треба изаћи у сусрет и омогућити им да ангажују стране држављане”, рекла је Ковачевићева.

Додала је да је у центру пажње рада националне службе да допринесе да млади остану у земљи и то чини промовисањем дуалног образовања. Деведесетих година прошлог века је више од милион људи радило у сектору индустрије, а данас око 493.000. Напоменула је да је препозната потреба да се организује 12 регионалних тренинг центара који ће омогућити преквалификацију и доквалификацију домаћег становништва. „Немамо кадрова ни са средњом стручном спремом, у области грађевинарства, машинске, металске индустрије, недостају нам возачи, кувари и конобари у угоститељству, у пољопривреди у прехрамбеној индустрији”, указала је Ковачевићева.

Међутим, навела је да нам недостају и кадрови с високим образовањем, инжењери, машински, електро, грађевински, технолози, биолози, микробиолози. Сматра да ће и даље бити потребе за страним радницима посебно на извођењу грађевинских радова и то зато што међу нашим становништвом нема интересовања за тим пословима. Нагласила је да је циљ иницијативе „Отворени Балкан” да још више релаксира постојеће регулативе ради ангажовања запошљавања радника из иностранства.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile Rad
Sve dok ima edukacije i to dualne, nema nista od nas. Samo treba uvesti posteno obrazovanje gde se uce ozbiljne stvary. Sve ostalo je krpljenje na brzinu. Da li su ovi strani radnici edukovani (oprostite na ovu ruznu rec, nije moja) po nasoj potrebi ili je to samo razlig da se cena radne snage drzi na niskom nivou?
Радисав
Сви ви изостављате једну сасвим небитну чињеницу а то је да радник треба нешто и да једе. Са постојећим платама може да се једе кромпир, лук и шаргарепа. Сви би да тучете раднике по носу и да шибате народ јер је „нерадан" а послодавац доходак раподељује да је у најбољем случају банка раднику а банка газди а често је то много више а радник нема ни пријаву нити било шта из Закона. Лепше ми да за 200 рсд 12 сати седим него да за 300 рсд 8 сати умирем.
Dragan
Dli neko zna koliko ja najniza dnevnica i najvisa trenutno u Srbiji za gradjevinskog radnika? (prijavljen-neprijavljen)
Боривоје Банковић
Шта, неће људи да раде на црно на дневницу тежак физички посао на педесет степени на сунцу? Баш су размажени.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.