Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повећан број давалаца матичних ћелија у Србији

(Pixabay)

Повећава се број уписаних грађана у Регистар давалаца матичних ћелија за 70 одсто пацијената који имају леукемију, апластичну анемију, имуну дефицијенцију или урођени поремећај метаболизма, чији живот зависи искључиво од давалаца.

Њихов спас су несродни даваоци матичних ћелија, који су уписани у Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије.

Од почетка кампање „Ослони се на мене”, коју је покренуо Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије, за непуна три месеца уписано је нових 1.300 давалаца, што је више него једногодишњи просек, саопштили су из Регистра даваоца матичних ћелија хематопоезе Србије.

Иако сада Регистар броји око 11.300 давалаца, тим бројем се не можемо похвалити. Он мора бити много већи, јер неким пацијентима је то једина шанса за живот.

Сама процедура пријављивања у Регистар захтева свега десетак минута. Попуњава се упитник који се састоји из медицинског дела и пријавног листа. Даје се мали узорак крви из вене, као и када се вади узорак за анализу крвне слике. Накнадно, на кућну адресу, стиже персонализована картица која потврђује да је неко уписан у Регистар и под којим бројем.

„Регистру могу да приступе здраве особе које имају између 18 и 45 година, не болују од тешких обољења срца, плућа и бубрега, малигних и аутоимуних обољења. Ко се једном пријави, његови подаци остају у Регистру док не напуни 60 година. Уколико се установи да је давалац подударан са неким пацијентом коме су потребне матичне ћелије, позивамо га на даљу процедуру. У данашње време матичне ћелије се могу прикупити на два начина, из периферне крви и из бедрене кости. Давалац је тај који бира начин на који ће дати матичне ћелије”, објашњава др Глорија Благојевић са Института за трансфузију крви Србије, преноси Танјуг.

„Регистар представља базу података о пријављеним даваоцима који су спремни некоме да помогну. Када је болеснику неопходна трансплантација, у Регистру се тражи давалац који је са њим подударан”, објаснила је др Глорија Благојевић.

Она је додала да је важно да Регистар буде што бројнији, иако имамо и светски регистар, и то из два разлога.

Први је то што се, како се казала, а наводе у саопштењу, хумани леукоцитарни антигени на основу којих се одређује подударност између болесника и даваоца, сличнији су између људи из истих етничких група, и да је показано да је трансплантација боља уколико су и давалац и болесник са истог подручја.

Други разлог је, како наводи Благојевић а преноси Регистар, то што је потребно време за тражење одговарајућег даваоца много краће, а да је најважније, како је казала, то што сви наши болесници добијају подједнаку шансу да преживе, да се лече у својој земљи и буду близу својих породица.

Само 30 посто пацијената има подударног даваоца у оквиру своје породице. За остале, друга опција су несродни даваоци, уписани у Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије или у Међународни регистар.

Што је више уписаних у Србији, то су веће шансе да се подударни донор нађе у границама наше државе.

Једној од пацијенткиња Снежани Антуновић је помоћ стигла из Међународног Регистра, јер ни у њеној породици, нити у Србији није било подударног несродног даваоца.

„Само сазнање да је конзилијарном одлуком донесена „пресуда” да је трансплатација неопходна, буди се страх. Након тога следи даљи ток лечења који са собом доноси разне потешкоће. Чекање да се пронађе донор у Међународном регистру, јер свог сродног немам, доноси са собом неизвесност. „Шта ће бити ако се не нађе ни једна особа сродна мени?”, то је реченица са којом сам легала у кревет и устајала из њега. Након три месеца добијам информацију да су даваоца нашли и да жели да буде донор! Улазак у изолацију је помешан са страхом од непознатог и неизвесности од самог исхода. Међутим, узети у руке отпусну листу је потврда успешности и окончање једне велике борбе”, закључила је Антуновић, наводи се у саопштењу Регистра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.