Србији црвени картон из Енергетске заједнице

Секретаријат Енергетске заједнице (ЕЗ), чије је седиште у Бечу, покренуо је пре два дана, како се може видети на њиховом сајту, поступак против Србије због чињенице да није транспоновала мрежне кодове у своје домаће законодавство. Наиме, Министарство енергетике је имало обавезу да проследи Влади Србије на усвајање уредбе које су припремили и усагласили представници „Електромреже Србије” и „Електродистрибуције Србије”, и то пре скоро годину дана. На ова документа сагласност је дала и Агенција за енергетику Србије (АЕРС), како се такође може видети на њиховом сајту од 26. августа прошле године.

Упућени у проблематику истичу да Секретаријат ЕЗ поступак против Србије покреће као меру против уговорних страна које не искључују своје обавезе из уговора о оснивању ЕЗ, а поступак се води пред органима ЕЗ. Како се може видети на сајту Секретаријата ЕЗ, у питању је неблаговремено транспортовање уредби у вези с три мрежна правила која уређују прикључење производних јединица објеката купаца и једносмерних система високог напона на преносни и дистрибутивни систем електричне енергије, укључујући и нове изворе обнових извора – ветра и солара. Конкретно, једино што је Министарство енергетике требало да уради, а није, јесте да проследи припремљене уредбе које уређују ове строге техничке стандарде у вези с прикључењем свих нових елемената на национални електроенергетски систем Србије. Али није.

Упитани зашто је до овог пропуста дошло, да ли као последица немара или тога што се не ради о уносном послу попут обновљивих извора енергије, и колика је штета за Србију, из Министарства енергетике за „Политику”, између осталог, одговарају: „Процедура доношења је прописана законом, у смислу обавеза АЕРС да изради упутство, оператора преносног система да сачини адаптирани текст мрежних правила и да након прибављене сагласности АЕРС достави министарству усаглашена мрежна правила. Како примљени текстови нису сачињени у складу с методологијом за израду прописа, самим тим нису ни могли бити упућени директно на владу. Министарство ради на усаглашавању с осталим субјектима, материјал је припремљен, уредбе се налазе у процедури и биће ускоро усвојене на влади. Очекује се да се одмах након усвајања ових уредби обустави поступак пред ЕЗ, с којом Србија иначе има сарадњу у вези са свим прописима из области енергетике.”

У наставку одговора се наводи да је рок за преношење уредби ЕУ у законодавство Србије био 2018. године.

„Наглашавамо да је доношењем Закона о изменама и допунама Закона о енергетици, који је усвојен прошле године и који је припремило ово министарство, створен правни основ за преношење у законодавство Србије, а који није постојао у претходном Закону о енергетици. Дакле, тек кад је ово министарство створило законске предуслове који до тада нису постојали, кренуло се у процедуру доношења поменутих уредби, којима се хармонизују прописи Србије с прописима ЕУ”, пише у одговору Министарства енергетике.

Дакле, обрни-окрени, и овог пута је ресорном министарству крив неко други. Остаје нејасно како је могуће да у овом случају то буде АЕРС, који је свој део посла завршио пре годину дана, 26. августа 2021. године. Тада је на седници АЕРС донета одлука о усаглашености текстова три мрежна правила која уређују прикључење производних јединица објекта купаца и једносмерних система високог напона. Осим тога, усаглашавање материјала с методологијом за израду прописа, као што је познато, у надлежности је министарства које је избегло да објасни коме је и зашто одговарало да документ стоји у фиоци годину дана и зашто, ако су видели да АЕРС касни, што није тачно, нису реаговали.

Из ресорног министарства такође нема ни одговора када ће тај документ бити на седници владе, већ само да ће бити, па остаје да се надамо да неће проћи још годину дана до тада. Остајемо и без одговора на питање какве казне следе за овај пропуст или немар. Упућени у проблематику кажу да за поступке које води ЕЗ, као што је овај, Србија може бити и новчано кажњена.

Можда би цела ствар око апострофирања Србије од стране ЕЗ да не поштује своје уговорне обавезе могла да се избегне да је министарка енергетике Зорана Михајловић на Министарском савету Енергетске заједнице, којем је у фебруару ове године председавала, упитала своје колеге какве су евентуалне последице због кашњења. Међутим, имајући у виду да су приоритети овог министарства обновљиви извори енергије (градња ветропаркова и соларних панела), што домаћим и страним инвеститорима даје одличну прилику за зараду, као и да је уредба о обновљивим изворима уредно донета, јасно је зашто су мрежни кодови морали да се „киселе”.