Пучиста са сто одсто подршке

„Ви једноставно не можете да поверујете да постоје људи који не желе власт”, поручивао је Абдел Фатах ел Сиси (67) кад је 2014. тврдио да није истина оно што су сви предвиђали – да намерава да постане египатски председник. Убрзо након што је изговорио ове речи схватио је да он ипак не спада у те људе. Исте године је постао шеф државе и остао на власти до данас.

Ел Сиси се ове недеље обрео у тродневној посети Београду, где је са домаћинима договорио извоз пшенице из Србије у Египат. Сазнали смо и да Србија и Египат намеравају да до краја године потпишу уговор о слободној трговини, као и да раде на томе да успоставе директне летове између Београда и Каира.

Српски председник Александар Вучић нагласио је да је Ел Сиси први египатски шеф државе који је посетио Србију у последњих 35 година, па је ову посету назвао историјском. Вучић је одликовао египатског председника Орденом Републике Србије за заслуге у развијању пријатељских односа између две земље. Ел Сиси је постао и почасни доктор наука пошто му је Универзитет у Београду доделио почасни докторат за изузетан допринос регионалној и глобалној безбедности.

Ел Сиси је дипломирао на војној академији у Каиру, после чега се оженио и добио четворо деце. Усавршавао је војна знања у Великој Британији и завршио мастер студије на војном колеџу у Пенсилванији.

На светску сцену је ступио 2013. кад је организовао војни пуч и сменио председника Мухамеда Мурсија, који је после тога и ухапшен. Иако је припадао исламистичкој организацији Муслиманско братство, Мурси је био први демократски изабран председник Египта. Ел Сиси је уклонио Мурсија само годину након што га је тадашњи председник поставио за министра одбране и врховног команданта војске. Кад је сменио цивилне власти, Ел Сиси је укинуо устав и де факто преузео контролу над земљом. Званично је постао председник после избора 2014.

Тадашњи шеф Беле куће Барак Обама нашао се на удару критика јер је избегао да преврат у Каиру назове државним ударом. Обама то није урадио да не би угрозио сарадњу с Египтом, са којим Америка блиско сарађује, посебно у борби против тероризма. Иако је осудио свргавање цивилних власти, Обама није оценио да је у Каиру изведен пуч или државни удар јер би то значило да Америка мора да престане да шаље војну помоћ Египту.

Запад је прихватио египатског председника, али су међународне хуманитарне организације скретале пажњу на то да је Ел Сиси аутократа. У извештајима се наводило да се египатски шеф државе сурово обрачунава с политичким противницима и критички настројеним новинарима, који често завршавају иза решетака. У немирима непосредно после пуча војска је побила око хиљаду демонстраната. Муслиманско братство је забрањено. Мурси је преминуо на суђењу.

Западни медији примећују да је египатски лидер забранио смислену опозицију. На изборима 2018. није дозволио да се појави било који прави критичар власти. За јединог противкандидата имао је човека који га је до тог тренутка у свему подржавао. Ел Сиси је реизабран са 97 одсто гласова бирача.