Ко је надлежан за чистоћу

У тексту објављеном у рубрици Међу нама 30. јуна поново се говори о надлежностима кад је реч о одржавању чистоће града Београда. У вези с тим, изнећу проблем који траје већ неколико година, а последица је за мене несхватљивог рада Комуналне инспекције ГО Звездара.

Наиме, због нечистоће у оквиру тржног центра „Учитељско насеље”, на Звездари, у којем су смештени бројни малопродајни објекти, пошта, месна заједница, а посебно због ругла око улаза и степеништа уз продавницу „Макси”, обраћао сам се „Градској чистоћи”. Од њих сам добио одговор да то није њихова обавеза. Позивао сам и Комуналну инспекцију, чији су припадници долазили, гледали и саопштавали ми да не знају чија је обавеза. На томе се завршавало.

Половином 2019. године упутио сам допис градоначелнику у вези с другим темама, али и с овим проблемом. Градоначелник је реаговао и убрзо сам добио два писма, једно од Секретаријата за инспекцијске послове и друго од Секретаријата за комуналне послове, у којем се јасно саопштава да предметне површине нису у надлежности „Градске чистоће”, већ су за њихово одржавање одговорни непосредни корисници. У конкретном случају, за чишћење поменутог степеништа и улаза одговоран је „Макси”.

Почетком 2020. године добио сам допис комуналног инспектора у којем пише: „Ми смо упозорили ЈКП ’Градска чистоћа’ на темељно чишћење области око тржног центра”. У телефонском разговору с инспектором, пошто сам му саопштио да степениште није очишћено, изјавио је: „То није баш лако да се уради, треба лопатом, а и само степениште је ’никакво’.”

После многобројних позива начелнику Одељења за инспекцијске послове, саопштено ми је да ће то да среди „човек из Одељења за развој”. И заиста, једног дана дође човек и саопшти ми да ће све то убудуће да сређује „Градска чистоћа”. Још више сам био збуњен – човек из „развоја” договара чишћење с предузећем које од првог дана тврди да то није његов посао.

Поменутим степеништем се тешко пролази и због додатне нечистоће, измета голубова који у јатима долећу изнад степеница. После упорног тражења, 30. марта ове године напокон ме је примио начелник. Показивао сам му папире од Секретаријата, инспекторке, али их није ни погледао. Обећао је да ће доћи да оствари увид. Неколико пута сам звао телефоном, обећавао је и поново – ништа.

Зашто Инспекцијска служба ГО Звездара не ради на опште добро, у складу са законом и прописима града Београда и зашто штити непосредног корисника поменутих површина, у овом случају правно лице, власника „Максија”? Најбоље је да на то одговори надлежна служба ГО Звездара.

Код неких малопродајних објеката и локала стање је боље. Вероватно не чекају „Градску чистоћу”. Не примећује се да су баш сви радници „Градске чистоће” контролисани, како се тврди у тексту који сам поменуо на почетку дописа, посебно кад је реч о онима с метлама у рукама. Међутим, нема те „Градске чистоће” која може да почисти све оно што наши грађани баце. Тужно је за свакога ко то примећује, а зна се да се све то може изменити без већих трошкова. Потребан је институционални напор (едукација, кажњавање), уз другачије деловање извршне власти, а очекује се и нови почетак с новим руководством.

Радоје Милосављевић,
Београд