Олимпијски победник у чизмама

Суботица – Олимпијске медаље у историји спорта сваке земље имају посебну тежину и део су националног престижа и поноса. У ишчекивању нових медаља, можда се треба подсетити оне прве коју је на тле данашње СРбије донео управо Суботичанин Ђуро Стантић.

Његово име данас је скоро заборављено, па и родни град успомену на њега чува само у имену једне улице, а у своје време Стантић је постигао готово невероватне рекорде, и то готово без икакве припреме. О њему се релативно мало зна. Рођен је у Суботици 1878. године и ту је и умро када је имао свега 40 лета, 1918. године. За време свог кратког живота уписао је Суботицу, која је у то време била део Аустро-угарске монархије, у анале светске атлетике.

Бранко Мркић аутор књиге «Палићка олимпијада» бележи анегдоту везану за појаву Стантића у спорту. Наиме, олимпијада на Палићу је захваљујући богаташу и спортском ентузијасти Лајошу Вермешу организована од 1880. године, чак 16 година пре него што је Кубертен обновио игре у Атини. На једном од тих такмичења, почетком 20. века на атлетској стази за трчање се пријавио непознати младић у цивилном оделу и чизмама. Његово одело и обућа, пише Мркић, изазвали су смех код осталих такмичара и судија који су одбили да прихвате његову пријаву за трку. Младића одбијање није поколебало, већ се након означеног старта трке, трчећи спољном страном стазе утркивао са осталим такмичарима. На њихово огромно запрепашћење, иако је трчао дужу деоницу, убедљиво је победио.

Младић је, наравно, био до тада непознати Ђуро Стантић коме је одмах пришао Никола Матковић, први школовани професор «теловежбе». На првенству света у Берлину 1901. године Стантић осваја прво место у брзом ходању прешавши 75 километара за невероватних 8 часова, 16 минута и 24 секунде. На јубиларним Међуолимпијским играма у Атини 1906. године Стантић осваја златни пехар у, како се називала дисциплина, даљинском ходању на 3 километра. Интересантан је податак да је такмичење у брзом ходању морало бити поновљено јер су два такмичара потрчала, што је против правила, и тако претекла Стантића. Огорчен због пораза у поништеној трци, Стантић је, како бележи Мркић, у поновљеној трци одмах избио на чело колоне и био убедљиви победник. Тако је постао први наш учесник олимпијских игара који је донео златну медаљу.

На сајту Олимпијског комитета СРбије стоји податак да две године касније, на Олимпијским играма у Лондону Ђуро Стантић поново осваја злато. Све до 1910. године Ђуро Стантић се такмичио и освајао бројне медаље, ипак прва олимпијска из Атине коју је освојио на почетку своје кратке каријере заувек га је уписала у златну историју нашег спорта. Умро је 1918. године а на његовом гробу стоји натпис: «Стантић Ђуро, почасни члан Суботичког спортског друштва и олимпијски победник».