Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Страдање српске деце у рату у БиХ

Од 1.418 страдале деце 485 малишана је изгубило живот, 428 је рањено, а 452 детета прошла су кроз логоре и затворе
(Фото: Центар за истраживање рата РС)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Судбина једанаестогодишњег Слободана Стојановића из малог братуначког села, кога су јулске ноћи 1992. зверски убили припадници Армије БиХ – након што се издвојио из збега како би се вратио по пса у село које су заузели непријатељски војници – једна је од стотина тужних прича из ратног периода које леде крв у венама.

„Сваки рат је бесмисао, који највеће последице оставља на деци”, наводе аутори студије „Деца жртве рата 1991–1995”, коју је објавио Републички центар за истраживање рата. Од 1.418 страдале деце, 485 је смртно страдало, 428 је рањено, а 452 детета била су у логорима, затворима и кућним притворима. Највише деце у протеклом рату страдало је на подручју десет сарајевских општина, где је ратне страхоте осетило 455 малишана, а њих 107 није преживело. Следи Оџак, где су патње прошла 142 детета, Добој с 94 малишана, Коњиц 61 дете… Сексуално је злостављано или силовано тринаесторо деце, а психотрауме и страдање породица забележено је за 40 најмлађих.

Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата РС, каже за „Политику” да је од изузетне важности да се посебна пажња посвети страдалој деци.

„Раније смо објавили монографију ’Шта су скривиле’, о страдању 12 бањалучких беба, али страдање деце у целој РС морало је да буде приказано кроз посебну монографију, која подразумева статистичке податке и бројке, које наравно нису најважније, јер смо приказали и начине страдања. Деца нису бројеви, важније нам је да не заборавимо како и на који начин су страдала та невина бића. Иако кажу да се у рату свашта дешава, али не може да се дешава да неко силује дете, затим га убије пред мајком, потом пуца у њу, а мајка пуком срећом преживи с траумом и сведочењем о судбини малене Мирјане Драгичевић. Важно нам је да остане историјски документ о зверствима, који ће подсећати на то кроз шта су прошла српска деца у рату пре тридесет година”, рекао је Којић.

Како се наводи у монографији, деца су убијана на најстрашније начине. То потврђују и ексхумирана дечја тела из масовних гробница Ледићи у Трнову, Јајце у Цареву пољу, на Трескавици, масовна гробница Сански Мост, као и деца убијена на Петровачкој цести.

Највише малишана изгубило је живот од гранате – њих 128 је скончало на тај начин, док су 192 детета рањена. Дечица су животе губила и од мина. Таква судбина задесила је 65 малишана, а мине су раниле њих 109, док су од ватреног оружја погинула 102 детета, а рањено је 65. На неке друге начине живот је изгубило њих 118, а 39 малишана је рањено.

Убиства из ватреног оружја вршена су и из непосредне близине, па чак и из снајпера – 16 убијених и 16 рањених. Један број деце страдао је из непосредне близине, од хладног оружја и додира извршиоца злочина – седам убијених и једно рањено.

Тешке судбине деце и страдање у ратовима, који су описивани у филмовима као што су „Дијанина деца”, који сведоче о зверствима над малишанима у Другом светском рату, или подаци о страдалој деци током последњег рата у Приједору и Сарајеву, потресни су подсетници о патњама које у сукобима и ратним неспоразумима погоде најмлађе и потпуно невине категорије становника. Аутори у публикацији о страдању деце у РС наводе да у току масовних злочина најчешће нису бирана средства нити метод напада. Нису биране ни жртве.

„Овакви примери у односима човека према човеку, а посебно према детету, показују да наука мало зна о човеку и његовој природи”, наведено је у монографији.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Борис М. Бања Лука
Какви црни „неспоразуми". Како ли се хиљаде дјеце убија неспоразумијевањем?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.