Где су се загубила паметна бројила

Потрошачи у Србији немају паметна бројила, а не зна се ни када ће се на тај начин очитавати потрошња струје. Пре више од десет година то је било врло актуелно питање, медији су нашироко писали о условима тендера за њихову набавку, о великој конкуренцији међу произвођачима, њиховим замеркама на јавне набавке… И онда мук.

Фискални савет (ФС) у најновијој анализи о проблемима наше енергетике у светлу глобалне кризе наводи да Електродистрибуција Србије (ЕДС) више од деценију не успева да реализује пројекат уградње паметних бројила иако су средства била уговорена још 2010.

„Неефикасност у реализацији инвестиционих пројеката у дистрибутивном сектору најбоље одражава пројекат уградње паметних бројила, који је држава још 2010. започела са тадашњом ЕПС дистрибуцијом. Крајем те године уговорене су и прве кредитне линије од по 40 милиона евра са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и Европском инвестиционом банком (ЕИБ) што је, по тадашњим проценама било довољно за уградњу око 250.000 напредних бројила у првој фази. Међутим, према расположивим подацима до данас нису направљени опипљиви помаци у њиховој инсталацији, на шта уосталом указује и податак да ова бројила има мање од четири одсто крајњих корисника”, наводе из ФС-а.

Прва фаза пројекта требало је да буде окончана до 2015., међутим услед вишеструких застоја у јавним набавкама пројекат није далеко одмакао. Рокови за коришћење кредита су се пролонгирали, да би на крају у 2020. кредитна линија ЕИБ-а била отказана пошто ниједан динар у међувремену није повучен. Слично се догодило и са кредитном линијом ЕБРД-а где је око 90 одсто вредности зајма отказано. Пројекат је суштински остао на почетку, а ЕДС је крајем 2021. и почетком 2022. поново, уз државне гаранције, обезбедио кредитна средства за ове намене.

Тако је пропуштена прилика да се у протеклој деценији направе веће уштеде и умањи један од горућих проблема домаћег електроенергетског сектора. Смањење дистрибутивних губитака, у најширем смислу, ублажило би притисак потрошње на производњу (из постојеће производње већи део електричне енергије стизао би до крајњих корисника) и унапредило би пословање ЕДС-а кроз мање одливе за покривање трошкова надокнаде губитка (по закону ЕДС мора изгубљену количину да купи од произвођача) и ангажовање контролора. Због свега наведеног велики је и неразумљив пропуст и државе и предузећа (ЕПС-а и ЕДС-а) што овај пројекат до сада није реализован, указују из ФС-а.

Процењују да је за решавање системских проблема потребно повећати инвестиције у дистрибутивном сектору и то за око 100 милиона евра. Да би се смањили губици на мрежи (технички и крађе), модернизовала застарела мрежа и повећала поузданост снабдевања неопходно је повећати инвестиције у дистрибутивну мрежу. С обзиром на то да су улагања у претходном периоду била испод нивоа амортизације, добра економска пракса налаже да се оне у наредном периоду држе најмање 20 одсто изнад тог нивоа чиме би се зауставило даље пропадање дистрибутивне мреже и надокнадио мањак из претходног периода. Нешто веће инвестиције сугерише упоредна анализа са Чешком енергетском дистрибуцијом која је у периоду 2016–2020. инвестирала и преко 40 одсто изнад амортизације. Међутим, запуштеност и застарелост домаће дистрибутивне мреже услед вишегодишњег подинвестирања вероватно изискује још већа улагања.

„Узимајући све у обзир, процењујемо да би одговарајући средњорочни циљ за ЕДС требало да буде трајније подизање годишњих инвестиција у овом сектору на око 200 милиона евра. То је око 100 милиона евра више у односу на њихов ниво из претходних неколико година и 50 одсто изнад нивоа амортизације. Инвестиције би првенствено требало усмерити у уградњу паметних бројила што би унапредило мерење потрошње електричне енергије и смањило губитке услед крађа, као и модернизацију застареле разводне инфраструктуре. На пример, треба заменити дрвене стубове, уградити подземне каблове, направити нове трансформаторске станице како би се умањили технички губици и дистрибутивна мрежа развијала у складу са потребама будуће енергетске транзиције. Међутим, наша анализа показала је да предузеће, услед лошег пословања, тренутно не располаже довољним средствима којима би могло да финансира такав пораст улагања”, наводе из ФС-а.