Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: СРБИЈА СЕ БОРИ С ПОСЛЕДИЦАМА СУШЕ

Производња струје из хидроелектрана пала на 20 одсто

Уколико је хидрологија лошија од планиране, свакако ће недостајуће количине морати да се надоместе, па ако не постоји довољно капацитета из других извора, онда се мора прибећи увозу електричне енергије, каже мр Жељко Марковић
(Фото EPA-EFE/T. Vasvari)

Несвакидашње слике купача на делу Дунава код Новог Сада, чија се ширина у једном делу скоро преполовила због суше па многи уместо да пливају – шетају овим делом реке, последица су не само вишенедељних суша с тек понеком капи кише већ и тропског таласа „Луцифер”, који је запљуснуо Србију и ваздух протеклих дана загрејавао и до 43 степена Целзијуса. То је додатно погоршало ионако тешку електроенергетску ситуацију у Србији, изазвану светском енергетском кризом, због чега „Електропривреда Србије” месецима увози и струју и угаљ, покривајући како дневну потрошњу, тако и припремајући се за престојећу тешку зиму.

Шта, међутим, радити када су водостаји река најнижи у последњих 10 година, а до краја лета има још два месеца? Струја је све скупља. На берзи се продаје за око 540 евра по мегават-сату, „а ми у Србији струју наплаћујемо 14 пута мање него у Европи”, рекао је Александар Вучић, председник државе, коментаришући најновије поскупљење струје од 1. септембра за 6,5 одсто без ПДВ-а.

Имајући у виду да се око 30 одсто електричне енергије производи из хидроелектрана, јасно је да хидрологија значајно утиче на производњу и испуњење биланса „Електропривреде Србије”. Сваки мањак капацитета у производњи може угрозити стабилност електроенергетског система, нарочито у ситуацији несташице електричне енергије, па тако и у случајевима када због екстремне суше имамо значајно смањење расположивости хидрокапацитета, каже у разговору за „Политику” Жељко Марковић, консултант за енергетику у „Дилоиту” и један од дугогодишњих бивших директора „Електропривреде Србије”.

Колико суша утиче на производњу струје, да ли може да угрози стабилност електроенергетског система као и да ли због суше водостај може толико да падне да нема уопште производње електричне енергије?

Просечна производња струје из ХЕ се креће око неких 30 процената годишње, а може варирати у складу са хидрологијом, па тако у годинама које се одликују добром хидрологијом тај проценат може бити већи и обрнуто. Ради илустрације, од укупне произведене електричне енергије у Србији у 2021. години, из ХЕ је произведено 33,33 одсто електричне енергије. Наравно, када због суше водостај падне, долази до смањења производње из ХЕ. Тако ових дана због суше производња из ХЕ чини око двадесет посто укупне производње електричне енергије у Србији. Такође, треба имати у виду да због заштите животне средине протоке река морамо држати изнад биолошког минимума, па у ситуацијама екстремних суша и то може утицати на производњу из ХЕ.

То значи да се и због мањка вода мора ићи на додатни увоз струје?

Производња па и увоз се кроз годишње билансе планирају с просечном хидрологијом са 75 одсто вероватноће. Уколико је хидрологија лошија од планиране, свакако те недостајуће количине морају се надоместити, па ако не постоји довољно капацитета из других извора, онда се мора прибећи увозу електричне енергије.

Да ли у овој ситуацији, када иначе због мањкова увозимо и струју и угаљ, због суше морају додатно да се активирају и гасне термоелектране, где је производња струје дупло скупља?

То све зависи од трошкова. Уколико располажете гасом и уколико су трошкови производње из гасних ТЕ мањи од тренутне цене струје на берзама, онда ће се свакако активирати гасне ТЕ. Маргинални трошкови производње електричне енергије из гасних ТЕ за један мегават-сат електричне енергије могу се проценити као двострука цена количине гаса која има калоријску вредност један мегават-сат. Тренутно, ако се гледа цена гаса на берзама, која износи око 200 евра по мегават-сату, цена мегават-сата произведеног у гасним ТЕ креће се око 400 евра, а на ту цену у Европској унији треба додати и обавезу плаћања таксе за емисију угљен-диоксида, која сада по мегават-часу за производњу струје из гаса износи око 40 евра, доводи до цене електричне енергије од 440 евра, што у суштини и диктира тренутне цене на тржишту.

Шта ЕПС ради у случају лоше хидрологије и одакле добијамо највише струје? Из хидроелектране ХЕ „Ђердап”?

Као што је већ речено, у случајевима лоше хидрологије планирана производња из ХЕ мора се супституисати производњом из других извора или увозом електричне енергије. Што се тиче производње ХЕ, хидроелектрана „Ђердап 1” чини око 37 одсто инсталисаног капацитета свих ХЕ, а у складу с тим и највећа производња ХЕ је у ХЕ „Ђердап 1”, која је прошле године произвела 46 процената укупно произведене електричне енергије у ХЕ.

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan
Gospodo izvezli ste svu struju u januaru i februaru!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.