Дан Полиције Србије

Дан Полиције Србије обележава се у знак сећања на 1862. годину, кад су српски жандарми на Духове имали пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме и током турског бомбардовања Београда наредних дана.

Позорници су одувек били важан део Полиције Србије. Kорени позорничке и патролне делатности у нашој земљи сежу у прву половину 19. века. Први чувари реда, бранитељи закона и правде, такозване патролџије или квартаљници, најпре су били успостављени у варошким полицијама, осниваним тридесетих година 19. века.

Београдске улице су у то време углавном чували турски пазванти. Због учесталих жалби на њихову ревност, полицајмајстор београдске полиције ангажовао је већи број српских пандура – квартаљника, који у народном оделу, без препознатљиве униформе, први пут преузимају патролирање улицама Београда. Одлуком првог полицајца града, зарад веће безбедности грађана, Београд добија и улично осветљење – 10 фењера који су били распоређени по вароши.

Општински ноћни стражари појавили су се 1862. Били су опремљени пиштаљком, џепним фењером и средством за везивање, а три године касније, доношењем Правила о ноћним стражама, први пут су добили једнообразну униформу.

Од 1928. позорници се рангирају у класе, први пут добијају службени број на шнали опасача – пафти, носе униформу налик жандармеријској, а поједини патролирају и на бициклима.

Модерне позорничке патроле установљене су одмах после Другог светског рата, 1946. године. Чинили су их народни милиционари, који 1966. године добијају нову униформу, чији је део била и препознатљива „титовка” с црвеном звездом петокраком, које се и данас многи сећају.

Позорничка делатност укинута је 1991. године, а на иницијативу министра Александра Вулина, позорници су ове године враћени на наше улице.

Од постављања Јакова Ненадовића за првог попечитеља внутрењи дела 1811. године до данас полиција је трпела бројне промене, али једно је остало исто – увек је у служби својих грађана.

Стручна сарадња: Министарство унутрашњих послова – Јасна Поповић Ћосић КПУ – проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар