Националне фреквенције – већ виђено

Ова, унапред изрежирана представа „Јавни конкурс за доделу националних фреквенција” завршена је без икаквих изненађења. Онима који су добили дозволе одавно је речено да не брину, а овима другима, који су извисили, било је јасно да ће остати кратких рукава.

РЕМ је, по ко зна који пут, показао да га треба расформирати. Јавност у Србији није удостојио да бар кратким саопштењем обавести којих критеријума се придржавао када је одлучио да продужи дозволе телевизијама које су злоупотребиле државни ресурс – фреквенције.

Уместо да своје програме подреде интересима свих грађана Србије, да те телевизије информишу и едукују гледаоце, да се баве културом, историјом, да имају озбиљне документарне емисије, садржаје намењене деци, оне су у претходном мандату искључиво служиле својим газдама да се богате, да се обрачунавају с неистомишљеницима, а вулгарне и примитивне формате називају хумористичко-забавним емисијама.

Видљиво је да ниједна телевизија која је остала празних шака није имала примедбе на одлуку РЕМ-а јер су и они унапред знали исход гласања.

Многи се надају да ће на новом конкурсу да добију дозволу иако се дели само једна. Међутим, јасно им је – не замерати се РЕМ-у и не коментарисати њихов избор.

У више текстова објашњавао сам да две телевизије у Шолаковом власништву неће добити фреквенције јер им то није у интересу.

Зашто би Н1 и Нова С после вишегодишњег пословања „на црно” без потребе легализовале своје пословање ако им је РЕМ омогућио да у Србији не буду јавна гласила, не морају да поштују ниједан закон, нису под јурисдикцијом регулатора, емитују домаће рекламе на које не плаћају порез?

Зашто би се они свега тога одрекли ако имају свог оператера у чијој мрежи емитују своје програме и регулатора који брине о њиховој судбини?

Зар да зарад неколико процената грађана у руралним срединама који немају кабловску телевизију буду порески обвезници и да за своје пословање одговарају држави Србији? Много им је удобнија садашња позиција. Фиктивно су пријављени у Луксембургу, програм емитују из Београда, а РЕМ им то дозвољава.

Међутим, мени је нешто друго још занимљивије. „Јунајтед група” годинама тврди да су Н1, Нова С и Спорт клуб прекогранични канали и да своје програме реемитују у Србији, што значи да се негде у иностранству емитују, а онда се ти програми, без прекрајања и мењања реемитују у СББ мрежи у Србији. Питам се да ли су се чланови Савета РЕМ-а, који годинама то исто тврде, када су посетили ове телевизије, уверили да све ове три телевизије емитују, дакле, не реемитују своје програме из студија у Београду?

Занимљиво је шта ће сада, када су то лично утврдили, бити став РЕМ-а: да ли су то домаћи, прекогранични или пиратски канали?

Ако се емитују из Београда и имају дозволу РЕМ-а, онда су домаћи.

Ако се емитују у Луксембургу, а преузимају, то јест реемитују у Србији, онда су прекогранични.

Ако се емитују из Београда, а немају дозволу РЕМ-а, онда су пиратски.

После обиласка редакције, студија и мастера људи из РЕМ-а знају одговор.

Уколико се испостави да су у питању пиратски канали, онда ће бити посла за многе државне органе.

Свакако да јавност у Србији занимају ови одговори РЕМ-а, а нарочито власнике телевизија које ће конкурисати за пету националну фреквенцију.

Новинар