Гранитне коцке, нове клупе и тротоари

Вруће кобасице и енергетско пиће, то је јуче ујутру било на менију за доручак радника који обнављају улице око Палилулске пијаце. Њих двојицу, младе, добро расположене и насмејане, затекли смо у хладу на паузи испред једног од три улаза у тржницу на углу Илије Гарашанина и Добре Митровића. Не сметају им аутомобили који пролазе кроз Илије Гарашанина, прву раскопану улицу када је пролетос почела обнова саобраћајница које окружују објекат последње реновиране београдске пијаце. Кажу да нису ни мајстори, ни они који „раде у канцеларију са пискарало”, него физички радници, и отуд објашњење зашто пре бирају кобасице по врућини него, како кажу, саламу и салату. Задовољни су како су испале гранитне коцке у Илије Гарашанина које су замениле некадашњи асфалт и којима ће бити поплочана и Улица Добре Митровића. То се јуче могло чути и од појединих пролазника који су коментарисали слично.

– Чини ми се да ће се коначно препородити простор око пијаце који је годинама био синоним за паркиране аутомобиле, а пешаци су једва могли да прођу овим делом. Сада за нас двоногаше коначно има места, стигле су и клупе уместо паркинга, а гранитне плоче и коцке у две различите боје добро су се уклопиле у амбијент са дрвећем и фасадом огромне зграде пијаце – каже Алекса који станује у близини.

И у Добре Митровића коцке су добрим делом замениле асфалт, а на самом крају улице која се практично улива у Мајора Илића ровови, цеви, камиони и багери. Бучно и прашњаво на све стране.

У ископу у хладу двојица радника. Један од њих дозива Драгана, колегу чија је радна позиција Улица мајора Илића. Прекидамо га питањем да ли је тежак посао.

– Не, није тешко – одговара као из рукава.

Није напорно ни по врућини радити, настављамо док нам се зној, у ходу, слива низ леђа и питамо се шта би тек било да копамо.

– Лето је – гласи његов одговор у две речи.

Добро и каже, помислисмо и ми који непрестано гунђамо на сваки степен изнад 30. подеока Целзијусове скале док у климом расхлађеној канцеларији радимо.

– Када ћете завршити? – питамо га.

– До 20. августа, чини ми се да је тада рок – одговара и наставља да дозива Драгана.

Он је у делу једнакокраког троугла у који се сместила Палилулска пијаца и у којем ће остати асфалт зато што туда пролазе аутобуси, појашњавају момци који никако да пређу на кобасице јер их засипамо питањима. Јасно је да је највећи део посла остао у Мајора Илића кроз коју засад не саобраћају возила јавног превоза. Из те улице аутомобилима се још може ући у гаражу пијаце. Пешаци несметано пролазе, а неки од њих не хају што је градилиште ограђено па кроз размакнуту ограду „пречицом” улазе у пијацу уместо да направе још који корак и заобиђу део у којем се ради.

– Мењају се канализационе и водоводне цеви. Има још посла око детаља у Илије Гарашанина, али кад се све ово заврши, коцка залије и „Чистоћа” све опере биће ко бомбоница – кажу радници „Инвест градње” која је ангажована као извођач на овом пројекту. Ова грађевинска компанија тренутно сређује и Сремску улицу.

Градски званичници рекли су своје у мају. Рок за завршетак сређивања улица на Палилули је 90 дана и тече од Светог Василија Острошког.