Среда, 10.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ердоган с Путином данас у Сочију

Председник Турске је први лидер неке државе НАТО-а који иде у посету Русији после војне интервенције у Украјини
Једно од малобројних савезништава чланице НАТО-а и Русије: Ердоган и Путин (Фото EPA-EFE/Vladimir Smirnov/ Sputnik)

После успешног посредовања у постизању договора Русије и Украјине о извозу житарица, Турска наставља дипломатске активности како би се успоставио мир у региону Црног мора. Председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган састаће се данас у Сочију и разговарати о билатералним и регионалним питањима, званично је потврђено у Анкари и Москви. Председник Турске је први лидер неке земље НАТО-а који иде у посету Русији после војне интервенције у Украјини, која је почела 24. фебруара.

На дневном реду једнодневне посете биће билатерална питања, као и покушај Анкаре да се пронађе политичко решење кризе у Украјини, пошто Ердоган од почетка сукоба настоји да у Истанбул за исти сто доведе Володимира Зеленског и Владимира Путина, тврде локални медији. Детаљи се не износе, али се сазнаје да ће после успешног договора око извоза житарица Анкара сада покушати да посредује како би се нашло и политичко решење за сукоб у Украјини.

„Договор о транспорту жита, у којем је Анкара имала кључну улогу, могао би да створи повољну климу и за разговоре о прекиду оружаних операција у Украјини и проналажењу политичког решења. Надамо се да ћемо ускоро имати добре вести о новим сусретима на више нивоа укључујући и шефове држава две земље”, каже Ибрахим Калин, спољнополитички саветник турског председника.

Али то сигурно неће ићи брзо и без нових трзавица, пошто су Кијев и Москва крајем марта прекинули преговоре о проналажењу мирног решења. Ердоган одржава сталне контакте, телефонске или директне, са Зеленским и Путином, како би, пре свега, сачувао безбедност своје земље.

Пре две недеље лидери Русије и Турске срели су се у Техерану, где су с домаћином Ебрахимом Раисијем разговарали о политичком решењу кризе у Сирији. Три земље већ годинама успешно балансирају и досад су успевале да избегну директне међусобне сукобе, иако на Блиском истоку подржавају различите стране: Техеран и Москва сиријског председника Башара ел Асада, а Анкара опозиционе групе. То питање ће 5. августа такође бити на столу у Сочију, поготово што Анкара најављује прекограничну војну интервенцију против „курдских терориста” у пограничном подручју Сирије, чему се Москва противи.

Охрабрена договором око жита, Анкара сада покушава да заустави даље заоштравање кризе у Украјини, која би могла да се прелије у друге земље у региону. То потврђује појава поморских мина које су дуже време неконтролисано плутале Црним морем и угрожавале и турске рибаре. Ту су и Босфор и Дарданели, на чијим обалама живи готово 20 милиона људи, дакле сваки четврти становник Турске. Сада су мине уклоњене како би украјински бродови могли безбедно да транспортују жито до купаца на Блиском истоку и Африци, али у Анкари очигледно страхују од нових безбедоносних изазова.

Договор који је прошле седмице, уз подршку Уједињених нација, постигнут у Истанбулу, како је рекао генерални секретар Антонио Гутерес, представља „светионик наде” за решење кризе у Украјини, али у овом тренутку председници Русије и Украјине не показују спремност да се нађу за истим столом. У Москви сматрају, како сазнају истанбулски медији, да тај сусрет треба добро припремити да се не би претворио у пуку размену оптужби и саморекламирање једне стране, док у Кијеву очигледно покушавају да претходно поврате изгубљене територије на истоку земље како би стекли боље позиције за преговарачким столом.

„Морамо да водимо рачуна о нашим националним интересима”, одговарају у Анкари на критике савезника да Турска, играјући на две карте, не води довољно рачуна о интересима НАТО-а, чији је члан већ седам деценија. Председник Ердоган, подсетимо, осудио је „руску анексију Крима” и подржава територијални интегритет и суверенитет Украјине, али је одбио да уведе санкције Москви пошто Турска с Русијом има огромну робну размену (40 милијарди долара годишње), увози 50 одсто потребног течног гаса и купила је руске ракетне системе С-400, што је изазвало оштре критике у алијанси, поготово у Пентагону. Анкара и с Кијевом има развијене односе и сарадњу, економску и војну, и продаје му дронове „бајрактар”, што је изазвало критике у Москви.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Перагеније
Турска у БРИКСу?... Не греје ме сунце да би то било добро.
db
NATO je istorija .
VesaD
Vladimir Vladimirovic Putin ..Che-Guevara ...dvadeset prvog veka...
Pitanje na pogresnom clanku
''Čemu demokratija, čemu parlamenti i slobodni mediji?'' To pitanje postavite na clanake kad se sastaje svjetski ekonomski forum WEF u Davosu, ili ''tajna'' Bilderberg grupa.
ANALITICAR
Predsednik Turske nastavlja dvostruku igru - i NATO odnosno Ukrajina i Rusija. Mnogi veruju da ce platiti racun na izborima koji se u Turskoj odrzavaju za manje od godinu dana.
Moskovskaja
Zar Srbija ne igra dvostruku igru? Nominalno je za ulazaku u EU, ali na bazi slepog rusofilstva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.