Шилеровски пехар духова

Као што уверљивост и драмска истина књижевног штива добрим делом почивају на вешто уоченим разликама и сукобима карактера, тако се кључ за разумевање историје, њених токова и прелома налази у идентификацији вредносних система. Они раздвајају епохе и геополитичке просторе. На њима се закувава унутрашње врење друштва. Свака секвенца повести заправо је један профил, једно царство вредности, шилеровски пехар духова у чијим се ковитлацима зачиње будућност. У свету политике вредности се најчешће појављују као идеологија. У задња два столећа идеологије су имале два логичка смера. У једном случају, у њихово име и зарад њиховог тријумфа, обликоване су политичке, војне, економске или културолошке стратегије, а у другом су служиле као апологетика сирових интереса једне заједнице – од колонијалне пљачке природних ресурса до Елгиновог камења и обелиска из Карнака. Наравно, најчешћи су били коктели ова два концепта.

Европа је колевка и реторта свих нововековних идеологија и вредности које представљају биће савременог човека, па чак и саме аксиологије као науке о вредностима. Али, све се ускомешало почетком украјинске кризе. Ишчезла је свака правилност, нестали су критеријуми којима смо себи градили релативно поуздану слику појмова: шта су слободе, грађанска права, етика индивидуализма, шта је универзалност културе, шта је заједничко читавом човечанству, а шта носи печат посебности. Догађаји су се толико завртели да смо ушли у историјски левак после којег једино истина може да спасе свет. Њена реанимација подразумева претумбавање позиција свих слика света чији апсурдни распореди су експлодирали овог пролећа. Да се подсетимо: скидање Чајковског с програма у еминентној концертној дворани Лисински, преименовање „Руских плесача” у „Украјинске плесаче” Едгара Дега у Националној галерији у Лондону, проглашавање Чехова за осредњег писца, отказивање предавања о Достојевском у Италији итд.

Али, најперверзнији аксиолошки салто приредио је ових дана Малколм Бирн, посланик ирске политичке партије Фијана фојл. Он је оштро критиковао Сабину Хигинс, супругу председника Ирске Мајкла Хигинса, што је у неком локалном листу изнела став да Русија и Украјина треба да започну мировне преговоре! Госпођа Хигинс је без икаквих навијачких предубеђења, руководећи се кантовском максимом да вечни мир представља највишу вредност човечанства, позвала међународну заједницу да две сукобљене стране приведе за преговарачки сто. Један аспект одијума који се свалио на госпођу Хигинс узрокован је чињеницом да се њена идеја појавила и на званичном сајту председника Ирске. Још увек се допушта да апел за мир може бити нечије приватно мишљење, али никако близу званичности јер је то, како каже руководство ове странке, застрашујуће. Још увек нисмо баш у 1984, можда тек у 1983. години. Странка Фијана фојл, коју је основао још Ејмон де Валера, иначе је конзервативне, односно хришћанско-демократске оријентације, која је, по идеолошком проседеу, током хладног рата и конфронтације с тоталитарним Совјетским Савезом темељила своју политику на начелима чврстог вредносног система коме су грађанске слободе и идеја слободног света представљале етичку архитектонику и крунску вредност. Као да се дисторзија ликова с платана великог Даблинца Френсиса Бејкона пресељава у подручје контролисаног јавног мњења. Извињаваћемо се ако позивамо на мир! Што се каже – o tempora, o mores!

Вредности су изворишта политике, барем у природном и логичком распореду ствари. Цивилизацијска инверзија је када политика почне да са становишта моћи, неограничена савешћу, моралом или чињеницама, неспутана било каквим обзирима, намеће обрасце мишљења и вредновања. То смо искусили на разне начине: комунистичким једноумљем, двоструким аршинима којима је обликован однос западног јавног мњења према сукобима на тлу Југославије, игнорисањем злочина који су извршени над српским народом током деведесетих, државним прослављањем „Олује” и прогонства 250.000 Срба из Хрватске, етничким чишћењем Срба из Сарајева и Приштине, бомбардовањем наше земље без икакве правне или моралне основе, признавањем насилне и бесправне сецесије Косова, преименовањем Јасеновца у прихватилиште итд. Застрашујуће је управо то што нововековну трагедију мог народа нико није хтео да уочи, а камоли да заустави.

Политичка генеза Европе извире из великих вредносних преокрета и културних замаха. Висови духовности и културе покретали су политичку вољу и обликовали покрете који су вредности претварали у стварност. После пролећне пермутације вредности и политике преостаје само да се ствари поново поређају по своме природном редоследу. Или је пред нама дуга и хладна ноћ новог средњовековља.

Политички филозоф