Цена нафте пада, бриге расту

21. ВЕК
Цена бензина на нашим пумпама на путу је да падне испод, психолошки и економски, магичне цифре од сто динара, ако се и у августу настави оно што се дешавало у јулу – да цена сирове нафте, после неколико месеци вртоглавог узлетања, настави да пада.

Али, да ли ће се десити то веома важно „ако”?

Цена нафте, кажу, пада из истог разлога због којег је расла: синергије многих фактора, од понуде и потражње, преко стања америчке, европске, кинеске и индијске економије, каматних стопа, берзанских шпекуланата, ситуације на Блиском истоку па до оркана на Карибима...

Са рекордних 147,27 долара за барел, и онеспокојавајућих најава да би нафтно буре могло да добаци и до 200 долара, минулих дана цена је у једном моменту пала и испод 120 долара, на 118. Пад од 30 долара фантастична је вест – али само ако се заборави да је само пре пар година 30 долара коштао читав барел.

Добре вести са енергетског фронта нису, међутим, донеле и подразумевајуће олакшање. Експерти су их пропратили са прилично скепсе и упозорења да ипак нису толико добре колико се то на први поглед чини.

У оваквим ситуацијама под лупу најпре се ставља највећа светска економија, америчка. На тамошњим пумпама, цена бензина је пала испод четири долара за галон, што значи да је литар један долар. То је свакако обрадовало Американце који као нико други зависе од својих точкова. Али добру вест прати и лоша: цена је пала због пада тражње, што је поуздан знак да је рецесија, која одавно прети, по свему судећи и закуцала на врата.

Генератор америчког економског раста у минулим декадама била је готово необуздана потрошња; трошило се и кад се није имало (банке су биле веома дарежљиве у кредитирању). Стандард је из године у годину растао, обистињавао се ”амерички сан”.

А онда је, пре годину дана, прво зарибало тржиште хипотекарних кредита, које је почело да повлачи и многе друге секторе.

Најновији подаци говоре да су Американци у мају (последњи месец за који је сређена статистика) извозали 14,5 милијарди километара мање негу у мају прошле године. То је, кажу, процентуално највећи пад од 1942. године. Џенерал моторс управо је објавио да је у другом кварталу имао губитак од 15,5 милијарди долара, јер му је промет пао за 18 одсто у односу на прошлогодишњи.

Овакви подаци су по правилу најава затварања неких погона – овога пута катанац ће бити стављен на чeтири фабрике које производе СУВ (џипове) – и нових отпуштања. У јулу их је било за 26 одсто више него у јуну.

Пад цене бензина неће вратити та радна места, а, сем тога, оно што се дешава на америчким пумпама – да мање точе – у великој мери утиче и на остатак света. Потрошачке навике Американаца су локомотива која вуче економске вагоне најпре Азије, а потом и остатка света. Кад она почне да губи пару, морају да прикоче и остали.

Пад цене нафте поуздан је дакле знак успоравања економских активности, али пошто њена цена не зависи само од тога, преовлађујуће је уверење да је ово што се догађа ових дана само привремени феномен, што значи да никако није стабилан тренд.

Због свега, ово је можда само затишје пред нову буру. Пол Стивенс, британски енергетски консултант, у свом најновијем извештају каже да је прогноза о цени од 200 долара за барел и даље валидна, питање је само колико брзо ће се то десети. Једноставно, нафте нема довољно за све и она ће неизбежно бити све скупља. А нема је због и апетита нових потрошача, великих економија Кине и Индије пре свега. Само Кина је своју потрошњу између 2000. и 2007. повећала за 65 одсто доприносећи расту глобалне тражње за 12 одсто.

Крајем седамдесетих, после првог нафтног шока, Европа и САД трошиле су три четвртине укупне количине глобалне нафте: прошле године њихов удео у свеукупној потрошњи био је мањи од половине.

Са друге стране, пораст тражње није пратило и адекватно увећавање капацитета за испумпавање. Од 2000. наовамо, стопа глобалног раста производње нафте била је нижа од оне из деведесетих. Један од разлога је тај што је недовољно инвестирано у нова налазишта. Чак и да се нешто у овом погледу драматично промени, за откривање и развој новог нафтног поља треба бар деценија.

Краткорочна прогноза зато гласи: цена нафте ће можда пасти на 70 долара за барел, а можда и порасти на 150.

Нама, мајушној сламци међу глобалним економским вихоровима, остаје само да стрепимо и да се надамо – да нећемо проћи горе од других.