У ком правцу иду „црно-бели”

У Партизану полако подижу глас против оних људи који су својим нечињењем и пре свега лошим потезима довели Партизан на ивицу провалије. Та криза резултата и руковођења траје дуго, а очигледно је да је Звезда већ сада направила огромну разлику и да ће, по свему судећи клуб из Хумске и ову, тек започету сезону, завршити без највреднијег трофеја у домаћем шампионату. Највећи број зрелих људи тежи унутрашњем миру, али то није случај и са Партизановом водећом гарнитуром.

Шта би данашњи Партизан без помоћи државе? Сигурно да би грцао у још већим дуговима. Ова садашња управљачка гарнитура је за већину навијача, а и оних који то нису, највећи кривац за тотално посртање „црно-белих”. Шта би било да којим случајем догодило клуб из Хумске не добија помоћ државе, из године у годину све већу и значајнију? Можда би уследио и најгори могући сценарио, који је већ задесио неке велике европске клубове.

Партизан је на Кипру изгубио минималним резултатом од АЕК-а (2:1). Уосталом, то може да се догоди свакој екипи. Тај пораз далеко мање боли од чињенице да је један од најбољих српских клубова, који се донедавно хвалио како има најбољу школу фудбала у Европи, на терену преставио „легију странаца” без иједног новајлије из сопственог омладинског погона. Шта се то догодило са чувеном школом од које данас беже многа деца, па радије одлазе у оне клубове за које верују да им гарантују фудбалски напредак.

Да ли је тренер увек дежурни кривац у Партизану? Изгледа да јесте, јер како другачије окарактерисати већ виђене потезе смушене управе, која никако да се повуче са главне линије фудбалског фронта, већ увек „у ватру” баца тренере. Илија Столица је најмање крив за тренутно стање у Хумској. А и не чуди што је донедавни спортски директор Ивица Илиев одлучио да напусти брод који полако тоне. У четвртак је важан дан за Партизан, дан од кога много тога зависи. Поразом би Илија Столица завршио своју мисију у Партизану, а каква судбина очекује управу?

Многи бивши чланови Партизанове фамилије, људи који су обележили један фудбалски век у Хумској попут Ратомира Бабића, који је заједно са Жарком Зечевићем, Ненадом Бјековићем и Иваном Ћурковићем, поставио темеље модерног Партизана у Земуну, где је и сам учествовао у изградњи СЦ „Партизан – Телеоптик”, згрожени су тренутним посртањем свог вољеног клуба. И Миливоје Ћирковић који нас је толико обрадовао те чувене 2003. године у Њукастлу када је Партизан као први српски клуб успео да избори Лигу шампиона, не може да се начуди људима у руководству који зарад лепих плата и даље остају и пркосе многим навијачима Партизана.

Зашто је Партизан одложио меч у недељу са Напретком? Неки кажу да су се они из управе уплашили повика навијача са трибина! Али, зар их иста ситуација не очекује и у четвртак када је реванш са Кипранима? За оне који данас терају Партизан у амбис боље би било да оду сами. Јер тамо где владају буразерски односи,, где се улаже у Вип ложе а не у младе фудбалере, од којих је овај клуб годинама живео, нема ни напретка ни бољитка.

Дуљај уместо Илиева?

Некадашњи фудбалер Партизана и донедавно први асистент Александру Станојевићу, Игор Дуљај могао би ускоро да седне у директорску фотељу „црно-белих” на упражњено место Ивице Илиева. Питање је да ли Дуљај, који је стекао богато међународно искуство играјући за најбоље украјинске и руске клубове, има жељу да настви са радом у Хумској. С друге стране, као алтернатива Илији Столици ако не „преживи” четвртак и реванш са АЕК-ом, поново се у неким комбинаторикама спомиње Саво Милошевић. Да ли он уопште жели да се врати у посрнули Партизан?