Меч-лопта до елите

Кључ Звездиног успеха лежи у визији, напорном раду, али и у личном расту сваког појединца и читавог тима. Ипак, главне фудбалске параметре поставио је Дејан Станковић, који је попут својих претходних учитеља у највећим европским клубовима, у паузи направио јасну стратегију. Тајна Звездиног успона свакако лежи у чињеници да се из године у годину прави најбоља могућа селекција играча, да су јасно и прецизно апострофирани сви горући проблеми, који су дуго као “омча око врата” враћали наш најтрофејнији клуб са жељеног фудбалског колосека. Свесни да је сећање камен спотицања и да се не треба окретати ка прошлим фудбалским данима, у клубу су схватили да Звездин поглед треба да буде напред, ка још већим спортским циљевима.

Станковић добро зна да у спорту постоје успони и падови, да се све што је добро веома брзо заборавља и да је најтеже вратити се у сам врх европског фудбала. Звезда као некадашњи првак Европе има обавезу – и према највећем спортском резултату оствареном у Барију – да увек тежи ка највишим циљевима. Можда претходно време и године кризе нису ишле наруку овом клубу, али сада када су се стекли неки нови услови, када је клуб решен да поново крене у нову фудбалску мисију ка највишим фудбалским остварењима, више нема назад.

Цар над царевима је онај ко је стекао љубав обичног народа. Дејан Станковић је још као играч Црвене звезде био миљеник навијача, а и данас је док успешно предводи екипу поред терена. Заправо, та нит између клуба и навијача нигде није тако јака као у Црвеној звезди. Све се у Звезди прашта сем пораза, па су зато фудбалери ове године ушли одлучно и ауторитативно у нове спортске задатке. За сада све функционише беспрекорно, како код куће тако и у Европи, па се пред одлучујућу борбу за нову групну фазу Лиге шампиона чини све да екипа задржи стечени спортски статус, пре свега форму и, наравно, атмосферу. Јер без ње нема ни успеха.

Пред нашим прваком је 17. августа меч у Израел. У случају доброг резултата „црвено-бели” би поново били део најбољег клупског друштва Европе. Такав, за многе очекивани резултат донео би нашем прваку многе бенефите. Највеће у финансијском погледу, али и у спортском, јер треба сачувати стечено високо име у свету фудбала.

У настојању да се што боље припреми за дуел са Макабијем из Хаифе у Црвеној звезди ништа не препуштају случају. Тим је под перманентним притиском, под будним оком главног стратега, па се и најмање ситнице решавају у ходу. Долазак младог Грузина Ираклија Азаровиа појачао је конкуренцију у одбрани. А одбрана првака је у двомечу са Пјуником била сјајна. Дефинитивно, голман Борјан је тај кључ успеха, јер је у Јеревану показао да тренутно спада у ред најбољих голмана на свету. Када он брани Звезда је спокојна, Станковић такође. Зато и не чуди што у клубу увек имају јасну стратегију, а она подразумева продужење сарадње са свим оним битним фудбалским релевантним чиниоцима који праве озбиљну разлику на терену.

Уосталом, није првак тек тако добио благослов за храброст. Границе које је себи поставила данашња Црвена звезда нису мале. На крају, мукотрпан рад и труд све поједностављују. Чини се да у томе лежи и тајна успеха „црвено-белих”.

Меч у Израелу наредне среде, реванш 23. августа

Фудбалери Црвене звезде гостоваће израелском Макабију из Хаифе у првом мечу плеј-офа за пласман у Лигу шампиона у среду 17. августа, објављено је на сајту Европске фудбалске уније (Уефа).

Меч ће почети у 21 сат.

Реванш је шест дана касније, у уторак 23. августа, на стадиону Рајко Митић, такође од 21 сат.

Умро Кирил Дојчиновски

Чувени центархалф Црвене звезде Кирил Дојчиновски преминуо је у 79. години, а ову информацију објавио је Фудбалски савез Македоније. За Црвену звезду одиграо је чак 252 утакмице док је у периоду од 1964. до 1974. године носио дрес нашег највећег клуба. Дојчиновски је у богатој играчкој каријери са Црвеном звездом освојио четири титуле првака, три национална купа, Средњоевропски куп. По одласку из Звезде Кирил Дојчиновски је играо за француски клуб Троа, као и за Париз где је завршио играчку каријеру. Шест утакмица је одиграо за репрезентацију Југославије, био је члан најбоље селекције на Мундијалу у Немачкој 1974. године. Радио је и као тренер а последњи ангажман имао је у Вардару из Скопља.