Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

До сада две милијарде евра страних инвестиција

Обилазница око Београда у чијој градњи учествују и кинески инвеститори (Фото Н.Марјановић)

Од почетка године, закључно с јулом ове године, у Србију је уложено око две милијарде евра страних директних инвестиција, што је за 3,5 одсто ниже у односу на исти период 2021. године, која је била рекордна по приливима страних директних инвестиција, показују подаци Народне банке Србије. У централној банци истичу да је прилив страних директних инвестиција (СДИ) остао стабилан упркос заоштравању геополитичких тензија, као и да према прелиминарним информацијама није дошло до одлагања инвестиција у раније најављене пројекте.

– Структура страних директних инвестиција остала је како географски тако и пројектно диверсификована, а према званичним подацима за прво тромесечје 2022, највећи приливи по основу СДИ у Србију су дошли из Кине (234,4 милиона евра), Швајцарске (115,5 милиона евра), Велике Британије (56,4 милиона евра) и Немачке (56,4 милиона евра), при чему је око 60 одсто укупних СДИ било усмерено у разменљиве секторе. Када говоримо о очекивањима за целу годину, НБС очекује да ће се позитивни трендови поводом питања прилива страних директних инвестиција наставити и да ће током 2022. године бити уложен износ приближан ономе из рекордне 2021, када је износио 3,863 милијарде евра – кажу у НБС.

Према процени централне банке, бруто фиксне инвестиције (које укључују и домаће приватне инвестиције) у овој години, упркос свим изазовима из међународног окружења, забележиће бржи реални раст у односу на укупан БДП, чиме ће њихово учешће у реалном БДП-у највероватније наставити да се приближава вредности од 25 одсто, са око 16,5 одсто, колико је износило у 2013. и 2014, односно пре инвестиционог циклуса који је започет 2015. године.

Иван Николић, виши стручни сарадник Економског института, каже да су стране директне инвестиције сличне као у истом период прошле године, што је невероватан резултат.

– Видећемо како ће даље ићи, али с обзиром на околности, на рат у Украјини, кризу и велику неизвесност која је завладала међу инвеститорима. Наравно уз чињеницу да су то или нове гринфилд инвестиције или реинвестирање постојеће добити, дакле ширење и даље улагање оних који су овде, то је заиста за похвалу. Нисмо имали неку нову продају или приватизацију, да бисмо по том основу имали прилив већ само по основу ширења пословања оних који су овде и даљег улагања. То је јако добро и тиме можемо бити потпуно задовољни – каже Николић.

Да инвеститори не одустају од улагања у Србији потврдило је Министарства привреде, које је саопштило да ће до средине августа бити потписано девет нових уговора за инвестиције вредне 320 милиона евра које ће обезбедити 2.500 нових радних места.

На списку су немачки „ЦФ” који четврти пут инвестира у Србији, а до краја до краја 2027. у Панчеву отворити 589 нових радних места и инвестирати 238 милиона евра. Другом инвестицијом у Србији „Свислајон Таково” ће у Вршцу до краја 2022. уложити 1,6 милиона евра у завршетак аутоматизације постојећих капацитета. „Схенћи аутомотив партс” у Крагујевцу ће до краја 2026. инвестирати 7,9 милиона евра и запослити 127 нових радника, „Понс” ће инвестирати у аутоматизацију процеса производње смрзнутог пецива у Чачку, „Екомекс” ће изградити производни објекат за производњу пржене кафе у Старој Пазови…

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, не очекује ове године пад страних директних инвестиција. Вероватно ће у другом делу године бити мање за двадесетак процената пада, али на годишњем ниво требало би очекивати од 3,2 до 3,5 милијарди евра страних инвестиција, што је, према његовој оцени, задовољавајуће.

– Питање је шта ће бити за следећу годину. У Европи ће бити огромна рецесија и нисам сигурна да приватници хоће и могу да инвестирају у доба рецесије. Иако наши званичници најављују да ће тек бити отварања фабрика, мислим да ће то морати да сачека боља времена. Не зато што Србија није добра дестинација, него је то последица кризе у којој се налазимо и која ће бити дубља – каже Савић.

Када је реч о укупним инвестицијама, он очекује да ће држава сузити ниво улагања. Не верује да ће одустати од капиталних пројеката попут Моравског коридора, ауто-путева Прељина–Пожега и Нови Београд – Сурчин. Ту се, каже, ништа неће променити. Сви други капитални пројекти неће бити заустављени, али ће се смањити динамика радова.

То је, према његовом мишљењу, потпуно очекивано јер је последица економске кризе у којој се налазимо и која ће бити још жешћа него што јесте у овом тренутку па се држава мора томе прилагођавати.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
А колико су уложили руски, белоруски, кубански и венецуелански инвеститори?
nebojsa
obilaznicu oko bg grade 30 godina smesno
Vojislav
Neuspešna zamena za nepostojanje stimulativnog sistema i politike za domaće investicije.
Šta EU može da učini za tebe?
Znači, nije istina da je EU (Nemačka) najveći investitor? Živim za dan kada ćemo se kao narod zahvaliti Kletu na njihovom pisanju udžbenika, videti im leđa i zalupiti vrata za njima.
Milos Pavlovic
Ovo je sjajna vest, bar odnekle da kapnu pare. Sta ce biti dogodine kada recesija nastupi u EU, tek cemo da vidimo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.