Убиство у нужној одбрани није кривично дело

Балистичари вештаче пиштољ и метке којим је Ненад Калуђеровић пуцао у Вука Бориловића током масакра на Цетињу 12. августа. Калуђеровић је пуштен после саслушања у Вишем државном тужилаштву у Подгорици, а вештачење треба да покаже да ли је његов хитац био смртоносан за десетоструког убицу.

Није кривично дело оно које је учињено у нужној одбрани, наводи се у Кривичном законику Црне Горе, који нужну одбрану дефинише на исти начин као и Кривични законик Републике Србије, с тим што у Црној Гори напад чак не мора да буде отпочет, већ може и да непосредно предстоји.

„Нужна је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другога одбије истовремен или непосредно предстојећи противправни напад”, пише у КЗ Црне Горе, док КЗ Србије у истој одредби и даље нема „непосредно предстојећи” већ само истовремен противправни напад.

Оба законика дају могућност ублажавања и ослобађања од казне у случају прекорачења граница нужне одбране.

„Учиниоцу који је прекорачио границе може се санкција ублажити. Ако је починилац прекорачио нужну одбрану услед јаке раздражености или препасти изазване нападом, може се и ослободити од казне”, наводи се у КЗ Србије, а иста је формулација и у КЗ Црне Горе.

О прекорачењу нужне одбране може се говорити у случају злочина на Цетињу уколико вештачење покаже да је Бориловић, у тренутку када је погођен из Калуђеровићевог пиштоља, већ био онемогућен да се креће и настави крвави пир. И тада се може очекивати да црногорско правосуђе не осуди Калуђеровића, уколико му буде суђено, односно да га ослободи од казне.

Будући да је Бориловић усмртио десет и ранио шесторо људи, у тренуцима када је пуцано у њега и даље је постојала опасност да ће наставити да убија, чак и ако је био рањен, али је остао свестан и способан да настави напад. Чак и ако је већ био онеспособљен, неспорно је да би код сваког присутног на месту злочина у том тренутку постојала „раздраженост” или „препаст изазвана нападом”, описује закон.

Ако би се установило да је Бориловић већ био мртав када је Калуђеровић пуцао у њега, тада је реч о такозваној путативној нужној одбрани, односно о некој врсти заблуде да је напад у току. Пуцањ у масовног убицу, који је пао услед рањавања, свакако представља чин одбране могућих даљих жртава, указују правници. Поједини чланови породица убијених већ су апеловали на надлежне органе да ослободе човека који је спречио убицу да настави масакр.

За правне стручњаке у овом случају није релевантно да ли је Бориловића требало „оставити у животу” како би он могао да истражним органима објасни своје мотиве за злочин и како би, на крају, могао кривично да одговара пред судом и буде осуђен на најтежу затворску казну. То се у датој ситуацији сматра споредним у односу на чињеницу да је убио 10 особа и да је пуцњима у њега спречена опасност за живот оних људи у које би највероватније пуцао да је могао да настави да се креће са ловачком пушком и два реденика метака.

У саопштењу Вишег државног тужилаштва у Подгорици наведено је да су саслушани и очевици како би се расветлили сви детаљи трагичног догађаја и утврдило чији је метак био смртоносан за убицу.

Полиција је саопштила да је у њега испалила 20 пројектила, али се не зна да ли га је усмртио њихов припадник или Ненад Калуђеровић. То треба да утврди тужилаштво.

„Питање узрочности у кривичном праву, а то значи – чија је радња проузроковала смрт, то јест чији је метак био смртоносан, битно је када се утврђује кривична одговорност за убиство, а будући да је у овом случају убиство учињено у нужној одбрани – онда се питање кривичне одговорности неће ни поставити, јер није кривично дело оно које је учињено у нужној одбрани. Одговор на питање чији је метак био смртоносан може да буде важан са аспекта поступања полиције у датим околностима, у конкретној акцији, али неће бити од значаја за кривичну одговорност. Чак и ако би било речи о прекорачењу нужне одбране, што је мало вероватно, доћи ће до ослобађања од казне”, наводи наш саговорник.

Према првобитним информацијама, Калуђеровић је Бориловићу пришао са леђа у тренутку када је он пуцао на полицајце и на раднике Хитне помоћи, којима није дозвољавао да приђу повређенима.

У медијима се појавило и тумачење да је у овом случају реч не само о нужној одбрани већ и о крајњој нужди. Наши саговорници указују да су другачије ситуације у којима може бити примењен кривичноправни институт крајње нужде.

„Крајња нужда постоји када је дело учињено ради тога да учинилац отклони од свог добра или добра другога истовремену нескривену опасност која се на други начин није могла отклонити, а притом учињено зло није веће од зла које је претило”, пише у Кривичном законику. Овде може бити реч и о опасностима као што су пожари, поплаве, земљотреси и друге природне катастрофе. Дело учињено у крајњој нужди такође није кривично дело.