Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Архитектонске игре у Крагујевцу

Зграда некадашњег Окружног начелства, доскора Основног и Вишег суда у Крагујевцу (Фото Википедија/ Ванилица)

Прилика да Србија добије Музеј историје своје војске указала се управо сада у Крагујевцу. Инвестирањем државе у изградњу нове Палате правде у Крагујевцу, која је реализована као архитектонски концепт ван централног језгра града, прилагођен савременим потребама и функцији правосуђа, града и државе, пружила се јединствена прилика да се објекат некадашњег Окружног начелства доскора зграде Основног и Вишег суда у Крагујевцу усмери ка теми Музеј историје Српске војске. Зграда суда је грађена у периоду од 1902. до 1904. године, према пројекту уваженог колеге Николе Несторовића (1868–1957), једног од најзначајнијих архитеката у Србији тог времена. Грађена је као репрезентативни објекат, с низом рељефних, декоративних и архитектонских украса и орнамената на фасадама. По својим архитектонским и ликовним одликама, ова зграда се везује за европске архитектонске приступе из прве половине прошлог века (Несторовић је студије архитектуре завршио у Берлину), стилски припада еклектици и бечком сецесионизму и спада у ред најзначајнијих јавних грађевина из прве половине 20. века у Србији.

Зграда окружног суда и начелства у Крагујевцу утврђена је за културно добро – споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе Крагујевац бр. 125/1, од 5. маја 1969. године, а категорисана као добро од изузетног значаја 7. априла 1979. године, Сл. гл. СРС број 14/79.

Након извршене примопредаје овог објекта, уместо овакве или сличне иницијативе у крагујевачким медијима су се појавиле изјаве званичника уз наводне аргументе да ова зграда није грађена за другу намену и да је град Крагујевац стога принуђен да је и даље користи за административне потребе. Те неосноване тврдње и нестручне изјаве, нажалост, немају упориште у пракси, баш као ни наводни ставови службе заштите, да се код оваквих објеката приликом њихове обнове не смеју интегрисати нови архитектонски слојеви.

Подршка за обнову наслеђа и њихову поновну употребу као објекти културе одавно представља један од проверено добрих путева за афирмацију наслеђа, посебно ако се ради о објектима у старим градским језгрима. Кроз историју грађења јавних објеката забележени су различити примери адаптација и пренамена административних зграда у музеје, а један од најзначајнијих и првих у низу (1879), из овог тематског оквира је адаптација Управне зграде Арсенала у Дрездену (тада дела територије Немачког царства) која је само неколико година по изградњи већ доживела адаптацију у Војни музеј пробијањем унутрашњих преграда и облагањем прозора са специјалним непрозирним материјалима. Њена нова ремоделација је извршена у 2011. са адаптацијом и интеграцијом нових слојева и функција, у облику оштрице која симболично најављује нову еру у промоцији оружаних снага Немачке.

Ако би се тражио ваљани разлог за иницијативу за успостављање Музеја историје српске војске у Крагујевцу, одговор би се лако нашао у војним и историјским списима у којима је забележено да је управо ова зграда у време Великог рата била у функцији објекта у којем је била смештена Командa Српске војске.

Две фигуре, „Правда” и „Закон” које се налазе на крајевима кровног венца бившег суда биле би и даље у теми нове функције, јер се правдa и закон у односу на поступањe српске војске кроз историју никада нису доводили у питање. Српска војска заслужује овај простор јер је своју праведност и част доказивала толики број пута да би јој ова палата била мала за приказивање свих догађаја кроз њену храбру и часну историју, али би јој свакако пристајала, посматрајући посебно као могућност за промоцију великог успеха наше војске с почетка 20. века против Аустроугарске, и команде војском која се одвијала управо из ове зграде. Приметно је и да орлови и круна на атици додатно красе објекат не мењајући њихову симболику кроз време, уклапајући се тако и у могућу нову намену Музеј српске војске, као државни симболи које би држава с представом о својој војсци кроз векове овде могла с поносом представити.

Споменик Војводи Путнику и Музеј историје српске војске (након спроведеног конкурса) као део јединствене амбијенталне целине би био могући сценарио за реализацију уколико би председник Србије Вучић уз надлежна министарства подржао ову иницијативу. У противном би била пропуштена историјска за представљање историје српске војске и која би се, по свему судећи, завршила пребацивањем столица градских чиновника из зграде садашње општине, уз пренамену ове зграде у нову-стару општину.

То би заиста било непримерено, баш попут награђених решења на конкурсу који је град Крагујевац недавно путем конкурса наручио за Војнотехнички завод у којима је у графичким прилозима приказано укидање фабрике „Застава оружје” (без опредељења града за нову локацију и обезбеђених инвестиција за изградњу нових објеката фабрике), укидање „Енергетике” (такође без опредељене нове локације и инвестиција за изградњу нове топлане), уз првонаграђено решење којим се предвиђа рушење и поновна изградња заштићеног димњака као и изградња нове подземне етаже испод заштићених објеката (из периода владавине Милана Обреновића), уз такође њихово рушење и поновно грађење, само зарад добијања веће висине изложбеног простора постојећих заштићених објеката.

Потребно је истаћи да такви приступи обнови наслеђа нису подржани ни у далеко богатијим државама, пре свега услед енормно увећаних трошкова обнове која се с таквим решењем вишеструко увећава у односу на приступе доградњи или надградњи наслеђа, што је о главни разлог да се такав модел обнове у светској пракси с разлогом и не примењује. Конкурс за адаптацију и доградњу зграде Окружног начелства у Музеј историје српске војске могао би се одржати уз подршку Министарства културе и спровођење у сарадњи са светском асоцијацијом архитеката, чиме би се његов значај додатно промовисао на интернационалном плану, а грешке у одлучивању о решењима попут ВТЗ1 за приступ обнови наслеђа унапред избегле.
(Аутор је научни сарадник)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Миленко
Добра иницијатива али су на локалу без идеја и без слуха. Најлакше им је да пребаце фотеље. Немају никог стручног за урбанизам и архитектуру. Ако су за Арсенал изабрали решење због којег све мора да се руши они би и овде за адаптацију срушили ову палату.А већ су успели да поруше Тржницу ! Зато држава мора да се укључи у ову тему јер су проблеми у архитектури у Крагујевцу велики !
PSA
Grad ima Muzej "Stara Topolivnica" i ako ništa sam Arsenal je mnogo bolje mesto za muzej srpske vojske, centar grada takođe, bolji pristup parkingu, i direktno vezan za vojsku. Ovde je mogla biblioteka ili tako nešto, mada nije loše ni da se tu smeste ustanove kulture koje kubure ozbiljno sa prostorom. Ideja muzeja nije loša ali muzej traži striktne uslove koji traže i ozbiljna ulaganja a da se ne lažemo za to teško da sad ima para. I ovo oko Arsenala ako Evropa ne da neke pare teško....
Nenad
Dobar predlog za Muzej ! Ali zašto gradonačelnik ćuti dok mu Gradski urbanista predsednik žirija nagradjuje rešenja koja ukidaju fabriku oružja i Energetiku i prvu nagradu daje rešenju za čiju izgradnju mora sve staro da se poruši ? Ako je tako onda radi sve suprotno državnoj politici i Kragujevcu treba novi gradonačelnik !
Jovana
Bravo za inicijativu ! Podrška !
Gentilhomme Vieille Canaille
Kragujevcanin , sa mojih 73 godina u ovu zgradu sam usao samo jednom , i to silom prilike , sto ce reci koliko volim takve ustanove .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.