Киша дошла прекасно

Панчево – Биће потребна бар два дана без кише да би ратари могли да уђу у њиве и врате се скидању усева, процењују стручњаци. У Јужном Банату, због екстремне суше, скидаће се последњи сунцокрет, посејан на 33.000 хектара, а могућност да механизација уђе на поља чека и кошење соје на око 10.000 хектара. Пољопривредници су одлучили да и пре уобичајеног рока почну да жању како суви род не би почео да испада и да не би било додатне штете. Иако је сунцокрет топлољубива биљка, није издржао све стресне услове. Влага у овогодишњем роду се креће између девет и 12 одсто, што зависи од преостале зелене масе на стабљикама. Већ први откоси сунцокрета показали су да ће род бити преполовљен у односу на прошлу жетву и то ратаре брине, јер треба покрити увећане трошкове сетве, док о цени новог рода трговци-откупљивачи, ћуте.

„Далеко је од идеалног, принос је слаб, ту негде између око 1,5 тоне до 2,5 тоне по хектару, и то тамо где је примењена пуна агротехника, а то је мало с обзиром на то колико је новца уложено у сетву. С друге стране, цене свих репроматеријала потребних у производњи сунцокрета, нафта, минерално ђубриво, семе и други инпути, поскупели су трошкове производње од 50 до 60 одсто, а откупљивачи још одбијају и на влагу и траже да то буде девет посто, како не би имали додатних трошкова за сушење, Пољопривредници ће бити у дебелом минусу уколико откупна цена сунцокрета заиста буде, како се међу нама прича, од 60 до 70 динара. Овогодишњи сунцокрет би требало да вреди, бар 84 динара по килограму како би се покрили трошкови и пољопривредници били бар на нули, без зараде”, кажу у удружењу „Доловачки паори”.

Суша, коју овде виде као елементарну непогоду, узела је много, па би ваљало, слажу се сви, извући поуке, шта и како догодине сејати. Требало би у сетву ући раније, већ у марту, и тако дочекати јун, јер већ годинама уназад се показало да кише нема. Стручњаци скрећу пажњу да су се околности производње ратарских култура промениле. Једноставно клима више није таква да би се могло придржавати старих календара и устаљене методологије. Зато пољопривреднике очекује како промена агротехнике, тако и промена асортимента, а у крајњем случају и промена биљних врата које ће се гајити.

„Ратарима, али и свим пољопривредним произвођачима не гине прилагођавање, јер је ово већ седма екстремно сушна година од 2000. до данас. Ту постоји доста агротехничких мера, које се морају примењивати, а једна је заоравање жетвених остатака, чиме се чува влага, потом дубоко орање и примена биолошких препарата, који подстичу труљење жетвених остатака и очување влаге. Мора се, сада је већ извесно, и у ранију пролећну сетву, што би омогућило да тај први период ницања протекне у што бољим условима и са што више влаге у земљишту”, савет је из Института „Тамиш”, мада је за ову годину касно, оцена је и струке и пољопривредних произвођача, јер киша не може да опорави усеве. Кукуруз је скоро скинут, при крају је и сунцокрет, а зависно од распореда падавина, киша ће бити мала помоћ код крмних култура – шећерне репе, детелине и луцерке.