Првe 183 годинe Прве гимназије

На данашњи дан, 26. августа 1839. године, у време када је попечитељ просвештенија био Стефан Стефановић Тенка, основана је Прва београдска гимназија. Почела је да ради као Гимназија београдска у Југ Богдановој 26, у згради изнајмљеној од Николе Селаковића, и сељакала се потом по Варош капији и Дорћолу, да би се век касније, 1938. године, скрасила у Душановој, уз Цркву Светог Александра Невског где се и данас налази.

Како име вели, била је прва, а до 1867. једина у престоници, па не чуди што су у њеним учионицама знања стицали Љубомир Ненадовић, краљ Петар Карађорђевић, Степа Степановић, Радомир Путник, Живојин Мишић, Стеван Сремац, Драгутин Димитријевић Апис, Светозар Марковић, Лаза Лазаревић, Милован Глишић, Петар Кочић, Војислав Илић, Јован Скерлић, Корнелије Станковић, Стеван Мокрањац, Јован Цвијић, Михајло Петровић Алас, Моша Пијаде, Пеђа Милосављевић, Оскар Давичо и остали, међу којима су и деда, мајка, тетке, ујаци и најмлађа ћерка потписника ове приче (који није могао да одоли а да их не спомене кад му се већ указала прилика). У тој гимназији, дакле, стасавали су и стасавају великани!

Гимназија није користила своју зграду једино у току окупације, када се у њу уселила нека важна јединица Вермахта, па су ученици похађали наставу где су стигли, чак и по варошким кафанама... али је због окупацијских узурпатора школско двориште ка Скендербеговој било ограђено зашиљеним челичним шипкама као да је иза њих – концентрациони логор.

Нажалост, догодило се да је то једна од ретких школа у Србији којој „рођендан” пада у невреме, крајем летњег распуста! Добро, де, снашли су се па га померили на 18. јун. Када је могао папа Григорије да претумба стари Сосигенов календар и да му накалеми десет дана, шта су ова два (и кусур) месеца, поготово што је то у служби ђачке прославе (дакле нерадни дан) и само за интерну употребу?!

Због тога, ако ово прочитају баш данас, на прави дан оснивања, свим негдашњим, садашњим и будућим генерацијама Прве београдске гимназије честитке од срца.