Жетва сунцокрета у јеку

Жетва сунцокрета у Србији поново је у јеку после краћег застоја због лошег времена и кише. У Банату, где се сунцокрет сеје више него у другим крајевима Војводине и то на око 25 одсто обрадивих површина, род је већ скинут на појединим парцелама. Ратари су због недостатка падавина ове године знатно раније изашли на њиве с механизацијом. У стручним службама напомињу да се ситуација са сунцокретом разликује од подручја до подручја када је реч о приносима и то у зависности где је било више падавина у потребном периоду. Боље су прошли они који су сунцокрет нешто касније посејали.

Према наводима локалних медија, пољопривредници углавном нису задовољни овогодишњим родом јер су приноси и сунцокрета и кукуруза генерално десетковани због дуготрајне суше и то посебно у северном Банату. Стручњаци кажу да иако сунцокрет подноси високе температуре и сушу много боље од осталих култура важних за Србију, екстремне временске прилике сигурно ће утицати и на род ове важне уљарице. У овом крају Војводине, према проценама, биће мањи за четвртину него прошле године.

Директорка пословног удружења „Индустријско биље” Олга Чуровић изјавила је недавно за новосадски „Дневник” да ће уља бити довољно и да је у Србији остало сировог и рафинисаног сунцокрета од прошле жетве, тако да ће те уљарице бити без обзира на то колики буду приноси. Навела је да је за домаћу потрошњу потребно 85.000 тона прерађеног уља за исхрану у домаћинствима и потврдила да ће приноси у Србији ове сезоне „бити шаролики”.

Чуровићева не очекује рекордну жетву и подсетила је на изузетно сушну 2012. када је посејано 170.000 тона сунцокрета и када је национални просек био 2,3 тоне по хектару. Овог пролећа, подстакнути високим ценама и великом потражњом за зрном због несташице уља у Европи, пољопривредници у Србији су науштрб других култура посејали сунцокрета на 250.000 хектара, док је 2021. површина под овом уљарицом била од 210.000 до 215.000 хектара. У последњих неколико година најбоља жетва била је 2019.

Подсетимо, после преговора пољопривредника и са Владом Србије договорена је компромисна цена сунцокрета овогодишњег рода од 73 динара за килограм. Том приликом премијерка Ана Брнабић изјавила је да неће бити поскупљења сунцокретовог уља. Аналитичари очекују да ће и поред нижих приноса услед суше сунцокрета бити довољно и за домаће потребе и за извоз.

Прошле године у жетви откупљивачи су за килограм уљарице плаћали 55 динара, а на крају жетве 60. У односу на протеклу годину, сетва је између осталог и због још драстичнијег раста цена минералних ђубрива и горива била знатно скупља тако да су се ратари надали да ће за килограм сунцокрета моћи да добију нешто више од 80 динара.