Ђина Лолобриђида жели улогу сенаторке

)Икона италијанске кинематографије Ђина Лолобриђида прославила је недавно 95. рођендан. Жеље да је здравље служи још дуго стизале су са свих страна света, али глумица која је у врхунцу каријере уживала пре готово пола века, себи жели много више, па је одлучила да се кандидује за Сенат.

Италија излази на изборе крајем септембра када Лолобриђида планира да достигне врхунац и у политичкој каријери. Ако јој се жеља оствари, а Италија јесте земља чуда, глумица ће бити најстарији члан парламента. До пре неколико дан медији су закључивали да ће то бити Силвио Берлускони који је такође одлучио да се у 85. години врати на јавну функцију кандидатуром у Сенату. Међутим, Лолобриђида га је засенила и што се ње тиче, у овој одлуци нема ничег спорног. Ако Џозеф Бајден у осамдесетој години може да предводи силу каква је Америка онда и она, далеко виталнија, може да буде глас народа у парламенту. Медијима, који се ових дана, као некада, утркују да је интервјуишу, али овог пута не због глумачког талента и раскошне младалачке лепоте, говори да нема ничег чудног у њеној одлуци да се политички активира, те да се у изборну авантуру упустила јер јој је досадило да гледа како се политичари међусобно свађају, а ништа не постижу.

„Све док имам енергије користим је за важне ствари. Посебно за моју земљу”, објаснила је глумица. А енергије има, рекла је за „Коријере дела сера”. Најављује да ће се борити да народ одлучује у свим областима, од здравља до правде. Дива се добро држи, иако гази ка стотој години али је, каже, Италија та којој је лоше.

„Желим да урадим нешто добро и позитивно”, поручује свом народу којем ће се, иако је добро, ипак обраћати слањем видео-порука и изјава. Лично неће учествовати на предизборним скуповима.

Лолобриђида намерава да иступи као независни кандидат алијансе која укључује групе које су се противиле влади Марија Драгија. Оне позивају Италију да изађе из Северноатлантског савеза и Европске уније, намеравајући да на овој политици достигну цензус од три одсто неопходан за улазак у парламент.

„Лоло”, како јој уобичајено тепају Италијани, већ води кампању. Говори да је инспирише начин на који је живео и деловао Махатма Ганди. Пропагира његову доктрину о ненасиљу, потенцира колико је била блиска са Индиром Ганди и колико воли Индију.

Лолобриђида је средином прошлог века била блиска с најистакнутијим личностима из света уметности, политике и филма. Гостили су је Фидел Кастро, Хуан Доминго Перон, Јосип Броз Тито, Елизабета Друга, Владимир Путин. Глумила је у филмовима са Шоном Конеријем и Хамфријем Богартом и уз Софију Лорен била омиљено лице италијанске сцене. Полиција ју је буквално носила у то време када би излазила из хотела јер су је чекале гомиле обожавалаца.

Медији подсећају на време славе, али у контексту њене нове политичке авантуре, ово јој није прва, пишу и да глумица има старатеља којег јој је доделио суд након вишегодишњег породичног спора. Није јој допуштено да самостално одлучује о својој имовини и богатству од готово 50 милиона долара. Што се претходног политичког ангажмана тиче, Лолобриђида се крајем деведесетих година кандидовала за Европски парламент са демократама Романа Продија али јој светска слава није помогла да придобије довољно подршке како би представљала Италију у ЕП.

Утешна награда била је именовање за амбасадора добре воље Организације за храну и пољопривреду УН.