Зашто Сарајеву сметају пројекти Републике Српске

Бањалука – Вест да су бошњачки званичници поново одбили да дају сагласност за стратешке пројекте Републике Српске – што је довело до реципрочног одговора српских представника у Сарајеву – вратило је интересовање јавности на однос какав политичке елите другог ентитета имају према Бањалуци.

Веровало се да посебан анимозитет Сарајева постоји углавном према пројектима које заједнички воде Србија и Република Српска, а таквом утиску доприносили су и коментари бошњачких вођа који су их карактерисали као „тиху анексију”, али испоставило се да разлоге за блокаду развојних планова уз изговор о наводној „угрожености имовине БиХ” проналазе и за инвестиције које намерава да реализује сама Бањалука, као што је изградња туристичког центра на Мањачи. План да туристички запостављена Мањача, удаљена двадесетак километара од Бањалуке, оживи уз помоћ ОЦ „Јахорина”, који минулих година бележи значајне пословне успехе, за бошњачке вође био је разлог за узбуну, вероватно јер на мањем делу те планине постоји полигон који тренутно користи војска.

Наиме, бошњачки и хрватски чланови Председништва БиХ нису прихватили захтев српског члана тог тела Милорада Додика да на седницу буду увршћене тачке дневног реда које би се односиле на давање сагласности за пројекте као што су изградња гасовода према Србији, то јест за интерконекцију на граници две земље, те аеродрома у Требињу – али и придруживање БиХ економској иницијативи „Отворени Балкан”.

„Убудуће не могу да подржавам развојне пројекте у ФБиХ све док они опструишу пројекте у РС. Нисам то учинио радо, јер се то коси с мојим принципима, али једини начин јесте да уравнотежимо праксе. Тако ће се понашати и сви српски представници у заједничким институцијама БиХ све док се не ослободе пројекти за РС”, рекао је српски члан председништва Милорад Додик.

Председница РС Жељка Цвијановић каже да су константне блокаде пројеката Републике Српске „дуга и тешка болест коју је потребно лечити адекватним средствима”.

„Ми смо много година били суочени са таквом ситуацијом и онда на крају, као што то наш народ каже, будете дотерани до зида па кажете, онда морамо и ми вама сад нешто закочити јер је ово немогуће стање”, рекла је председница.

Подсетила је да су такви проблеми почели блокадом донаторских средстава за изградњу Клиничког центра РС у Бањалуци.

„Након тога смо видели разне друге блокаде. Па смо дошли до тога да се настоји блокирати пројекат ’Бук Бијела’, који је суштински важан за енергетску независност Српске”, наводи она.

Како извештава Радио-телевизија РС због блокада из Сарајева, на реализацију чекају стратешки пројекти укупне вредности од готово три милијарде евра, док је магистрални гасовод дужине 325 километара тек последњи у низу опструисаних пројеката.

Како су претходно јавили бањалучки медији, реч је о пројектима који би одмах могли откочити инвестиције од око 400 милиона евра, што је безмало ниво годишњих страних инвестиција у БиХ.

Реч је о пројектима изградње аеродрома у Требињу (око 50 милиона евра), крака гасовода који би се спојио на „Балкански ток” (око 130 милиона евра) и ХЕ „Бук Бијела” (око 200 милиона евра). РТРС извештава је да су након што су Џаферовић и Комшић блокирали пројекте РС, министри у Савету министара блокирали процедуралне акте за гасификацију Српске.

Декан Економског факултета у Бањалуци и председник Фискалног савета РС Миленко Крајишник скренуо је пажњу на то да је питање енергије већ сада проблем.

„Без ње је немогуће развијати привреду. Замислите како ће бити за неколико година. Струја је на историјском максимуму, гас, нафта, угаљ”, истакао је Крајишник, који је као ирационалну окарактерисао и блокаду Џаферовића и Комшића за приступање БиХ иницијативи „Отворени Балкан”. „Мале земље могу опстати само ако се економски увезују. ’Отворени Балкан’ је много озбиљнији партнер, рецимо, Немачкој, него што су сама Северна Македонија, Србија или БиХ”, истакао је Миленко Крајишник.