Путин чека „генерала зиму”

Рат у Украјини ушао је у нову фазу. Од првог дана рата када су руски падобранци извршили десант на аеродром Гостомел, и када је свет био убеђен да је пад Кијева само питање часа, шест месеци касније „специјална војна операција” је стигла и до украјинске офанзиве.

Ово је можда први пут у историји да онај који напада најављује место и време офанзиве али шест месеци константне борбе је сукобљене стране довео до „пат позиције”.  Руси су стали у Донбасу а велика украјинска офанзива код Херсона је, по свему судећи, производ жеља спонзора режима у Кијеву. Јер, украјинску војску у животу одржавају искључиво милијарде долара којима Америка и Енглеска покушавају да ослабе Русију.

Како за сада ствари стоје, застој у ратним операцијама је Украјини донео предах да консолидује линије код Херсона и ојача одбрану положаја у Донбасу. Са друге стране, Русија која је имала месец дана да одмори и ротира трупе, на располагању има два логична правца напредовања. Један је да од Херсона настави напредовање ка Николајеву и Одеси, која суштински, више и нема толики стратешки значај. Оружје у Украјину не стиже морем него преко Пољске.

Можда најлогичнији правац даљих руских операција је смер у правцу севера, између Запорожја и Доњецка. Продором источно од Запорожја, украјинске трупе у Донбасу нашле би се у веома тешком положају, окружене са три стране. Али, тај сценарио би обема странама донео велике губитке у људству и опреми.

Занимљиво је да се за разлику од већине западних стратега који нас убеђују да је колапс Русије неминован, могу се чути мишљења да је Путин намерно успорио темпо рат. Било би логично да Москва стреми што бржој победи али, стиче се утисак да Кремљ има другачије планове.

Време ради за Путина који очигледно чека повољан тренутак  да Европу подсети на то од кога зависи енергетска стабилност континента. У томе ће му  помоћи најбољи руски војсковођа - „генерал зима”.  Он је победио Наполеона и Хитлера, а овог пута би Кремљу могао да помогне тако што ће приморати европску политичку елиту да размисли колику цену је спремна да плати за опстанак Украјине. Ако Русија прекине доток гаса,  неће бити грејања за све у Европи, неће бити струје за производне погоне. Ко ће тада куповати немачке аутомобиле, путовати на скијање у Аустрију и Италију... Запад је навикао на високе стандарде и сада ће нечега морати да се одрекне. Те удобности или безрезервне подршке Украјини која нема чак ни теоретске шансе да добије рат са Русијом.