Државна помоћ већа у Србији него у Немачкој

Високе цене гаса и струје тежак су терет за све европске економије и због тога све државе, на овај или онај начин, помажу грађане и привреду да их плате. Другим речима, субвенционишу рачуне за енергију, мада се то свуда тако званично не зове, као на пример код нас. У нашем случају цене су ниске за крајње потрошаче, али нису за државу, док друге земље, попут Немачке, дају грађанима директну помоћ из буџета за ту намену.

Немачка је, како је саопштено пре неколико дана, спремила пакет вредан 65 милијарди евра како би помогла становништву да се избори са већим трошковима живота. Између осталог, пензионери и запослени ће добити 300 евра, студенти 200 евра, а све то да би могли да плате високе рачуне за енергију. Влада ће увести и ниже цене за основни ниво потрошње енергије, тако да ће потрошачи морати да плаћају више цене тек када пређу овај износ. У нашем случају, конкретно на примеру цене струје, грађани и привреда је плаћају мање него што она кошта. Председник државе Александар Вучић је пре неколико дана рекао да код нас грађанин плаћа струју 41 евро по мегават-сату, а да је производна цена око 57 евра. „Нас скупље кошта оно што производимо него што дајемо грађанима”, рекао је он. Цех постаје још већи за удео увезене струје која кошта 700 евра по мегават-сату.

Економисти потврђују да се код нас, у случају цена струје и гаса, несумњиво ради о субвенцији државе. Тако Иван Николић, директор за научноистраживачки развоју у Економском институту у Београду, мисли да су наше субвенције које држава даје за енергију, струју и гас, чак издашније од Немачких ако узмемо у обзир фискални простор који они имају на располагању, а који ми. Код нас је помоћ мерено и према БДП-у и према становнику много издашнија него у Немачкој.

„Очигледно је у Европи прихваћено да је неизбежно да се пређе на директно субвенционисање домаћинстава. Ситуација очигледно диктира промену економске политике. Сада је код њих велики број домаћинстава социјално угрожен па морају и на овај начин да им помогну. Ми не дајемо паре грађанима и привреди директно из буџета, већ их субвенционишемо преко нижих цена. Не радимо редистрибуцију, како се најављује у Немачкој, тако што грађани тамо плате вишу цену па им онда држава надокнади разлику. У старту су грађани заштићени јер имају вишеструко нижу цену за енергенте. Држава онда надокнађује разлику из буџета самој компанији или „Србијагасу” или ЕПС-у. Даје, на пример, гаранције за неке њихове кредите, или директно трансферише новац. Видимо да је Немачка почела да помаже и компаније, посебно оне из гасног сектора, које су у великим губицима”, каже Николић.

Појашњава да се струја код нас производи из домаћих ресурса ако изузмемо ову годину и хаварију која се десила од прошлог тромесечја прошле године. Углавном је производња уравнотежена са потрошњом. Некада, у зимским месецима се више увозило, али је то било надокнађено током лета. Код гаса је ситуација озбиљнија. Његова цена је сада вишеструко нижа него што је тржишна.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је држава својом ценовном политиком за енергенте спречила велики трошковни удар и на грађане и на привреду, али ће све то на крају морати да плате грађани повећањем јавног дуга.

„Наш систем субвенција краткорочно даје брже резултате, јер су трошкови домаћинстава и привреде за енергетику мањи него што би били да су цене повећане. То је добро и за привреду, јер грађанима остаје више новца за потрошњу. Међутим, цена такве политике је релативно висок раст дугова јавних предузећа који ће бити преваљени на јавни дуг. Наша предност у случају гаса је што смо добили повољан аранжман са Русијом па купујемо гас јевтиније од других у Европи. Проблем са струјом је лоше управљање ЕПС-ом, због чега смо сами себи знатно повећали цену производње струје. И не само то. Увозимо угаљ, сипамо у њега мазут, а увозимо и струју”, каже Арсић.

Објашњава да је у Немачкој за поскупљење енергената грађанима и привреди већ испостављен висок рачун. Разлика је у томе што су њихове плате много веће него код нас, 2.500–2.600 евра у просеку, а просечне  пензије пола од тога.