Лисинац: Боли, али морамо да се уздигнемо

Срећко Лисинац, велики играч још већи професионалац! У дану после Светског првенства и елиминације Србије од Аргентине у осмини финала, а по доласку у Београд, када играчима сигурно није до приче... Стамени блокер „плаве чете” 30-годишњи Краљевчанин на први телефонски позив је одговорио.

Да је лако причати и сумирати утиске после испадања са највеће планетарне смотре, није, питати нешто ново, такође. Ипак, трофејни ас репрезентације Србије је, у разговору за „Спортски журнал”, анализирао лепе али и тешке тренутке, цело репрезентативно лето

Како се осећате?

– Сигурно да се утисци још увек нису слегли, тај пораз ће болети дуго и моје саиграче и мене. Али морамо да се уздигнемо и наставимо даље. Знамо чији дрес носимо и да у свако наредно такмичење треба уђемо бољи, јачи и остваримо резултат.

Филм је премотан на Аргентину, на вођство Србије до саме завршнице сетова. Ривал се враћао, „ломио” резултат на крају и тријумфовао?

– Генерално, што смо и изјављивали, Аргентина је озбиљан ривал. Можда су људи мислили да смо ми фаворити, ми смо знали да су искусна репрезентација са најбољим дизачем на свету. Када имају добар пријем, могу да победе све. Бронза на Олимпијским играма није случајност. Када осете крв, знају то да искористе. Играли су добро против нас. Нама је недостајало одлучности у завршницама сетова. До половине смо водили, чак и до 18, 19. поена и у првом и другом, а онда прокоцкали. Просто, правили смо грешке које не бисмо смели.

Увукла се несигурност?

– Ко се бави спортом и игра важне уједно и тешке утакмице, зна о чему причам. Када се несигурност увуче... Далеко од тога да смо ми били опуштени, нисмо! Несигурност је повукла нервозу, ушло се у те грешке које сам споменуо, а противник се издигао и искористио тренутак наше слабости.

Да ли сте веровали да Србија ипак може до преокрета?

– Искрено, веровао сам. Чак и у утакмицама у којима смо губили и у сетовима, показали смо већу жељу негу у тренуцима када смо водили. Потајно сам се надао да ако жаргонски, сломимо ривала, да ће пасти у игри а ми искористити то и увести дуел у пети сет, па шта нам бог да. Ипак, чудо се није десило, Аргентина је искусан тим, играју јако дуго заједно, свака позиција им је покривена, Уз Де Чека и Контеа, имају и искусног либера, средње блокере такође, чак и младог Лосера на тој позицији. Нема сад „шта би било кад би било”. Били су бољи, заслужили су победу.

Када се подвуче црта на цео шампионат, утисак је?

– Јако добро смо радили, сви до једног напредовали и зато ми је жао што је овакав епилог. Али ту је и тренутак среће, тренутак када рецимо судија није видео пец Аргентине у првом сету, тај челенџ можда и та лопта. Мале ствари одлучују и тако је некад у животу – закључио је Срећко Лисинац, чувена „20” српског тима, власник злата са Европског првенства 2019, Светске лиге 2016, сребра из истог такмичења, две бронзе са европских првенстава...

Поносан сам...

Јесте ово кикс, али Лисинац у свему види добру страну:

– Дали смо максимум током целог циклуса припрема. Имали смо и доста потешкоћа што се тиче повреда и то смо решавали у ходу. Цео стручни штаб, тренери, кондициони тренери, посао су одрадили феноменално. Селектор Колаковић је све сјајно водио. Да не звучи као фраза, али створили смо и тај залог за будућност. Стварно сам поносан. Није овде и сада све стало, напротив. Има много добрих страна. Знам да је најлепше када се у земљу вратиш с медаљом као круном свега. То се овог пута није десило, али пред нама је још великих такмичења. Радићемо да буде не боље, већ најбоље колико већ идуће године.

Кратак предах, па повратак у Италију

Слетели су јуче „орлови” из Катовица, преко Франкфурта, стигли у Београд око 14 часова. Још су на окупу, али ће у наредним данима свако својим клупским обавезама:

Исти режим очекује и Лисинца, велику звезду италијанског Трентина:

– Нисам се још чуо са тренером, али верујем да ћу добити пет до седам дана паузе. Одмах после тога враћам се у Италију и прикључујем се припремама клуба. Сезона у Серија А већ „куца на врата” – расположен је пету сезону бедем на мрежи клуба из Трента.