Лајчак, Бон и Плетнер данас стижу у Београд

Немачка влада није имала свог „специјалца” за западни Балкан, а онда је за шест месеци одредила – два. Француски председник се до сада, очигледно као и немачки партнер, уздао у дипломатске вештине и снагу представника Европске уније, али је и он одлучио да у овај регион ипак пошаље и сопственог изасланика. Ако је први специјални изасланик немачке владе за западни Балкан Мануел Сарацин пре пола године најављен као „око и уво” Аналене Бербок на западном Балкану, да ли ће Шолцов Јенс Плетнер и Макронов Емануел Бон имати улогу леве и десне руке (или можда песница) Мирослава Лајчака, с којим данас долазе у Приштину, па у Београд? Или ће само покушати да понове улогу америчког специјалног представника за регион Габријела Ескобара и појачају присуство (и видљивост) Немачке и Француске у дијалогу о Косову и Метохији?

Председник Александар Вучић је у јуну, након што је и Грчка именовала своју изасланицу за западни Балкан, подсетио на стару српску изреку – много бабица, килава деца. Ове две последње „бабице”, Бон и Плетнер, задужене су, за сада, само за подршку Лајчаку, који је специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине, а после данашњих разговора биће јасније какву разлику они значе. У истим писмима Вучићу и Албину Куртију председник Француске Емануел Макрон и канцелар Немачке Олаф Шолц указали су да су „конструктивни кораци напред хитно потребни, како на практичном, тако и на политичком нивоу”, па су задужили своје саветнике за спољну и безбедносну политику, Бона и Плетнера, да пруже директну подршку Мирославу Лајчаку у његовим залагањима. Њихов „предлог” из писама од 4. септембра, да саветници, заједно са Лајчаком, посете Косово и Србију, „како би истражили могућности да се процес брзо покрене напред”, реализован је за пет дана.

Европи се жури, неподељена је оцена аналитичара у Београду и Приштини, наводећи као разлоге раст тензија и опасност од сукоба на КиМ у последње време, као и жељу за очувањем стабилности у овом делу европског континента, у тренутку док се на источној страни води рат. Мишљења се разликују око тога шта је крајњи циљ ових нових напора водећих чланица Европске уније – и колико је он достижан. Дискутабилно је, наиме, какав је тренутно утицај и ЕУ и појединачно Француске и Немачке на Београд и Приштину.

Професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес је чак именовање нових преговарача видео као „знак очаја” Париза и Берлина. Он прогнозира слабе помаке после ангажмана Плетнера и Бона, наводећи да би у случају „непослушности” могли да запрете Србији суспендовањем чланства у ЕУ, а као награду понуде убрзано чланство. Тврди да ЕУ не може себи дозволити да изгуби Србију од Русије и да не може да одуговлачи процес интеграције „који је већ замро”. „Укратко, не видим нове теме, само још притисака и убеђивања у нади да ће сад Србија попустити”, рекао је Лес за „Блиц”.

Најава додатног ангажовања Француске и Немачке у дијалогу Београда и Приштине потврђује тезу о процени западних савезника да је стање на западном Балкану потенцијално ровито и да би у контексту рата у Украјини било неопходно веће ангажовање у циљу смиривања тензија о проблематичним питањима, рекао је за Бету потпредседник Европског покрета у Србији Душко Лопандић. Према његовим речима, истовремено то показује и настојање „да две највеће државе ЕУ буду директније укључене у дијалог, у којем су САД, поред представника ЕУ Лајчака, у последње време оствариле већу видљивост”.

Аналитичар из Приштине Арбен Фетоши сматра да именовање два саветника канцелара Шолца и председника Макрона значи директно укључивање те двојице европских лидера у процес дијалога. „Уверен сам да се ради о повећању интереса међународног фактора да што пре окончамо питање дијалога, који мора бити закључен уз правно обавезујући и свеобухватан споразум са ’узајамним признањем’ у његовом средишту”, рекао је Фетоши, преноси Бета.