Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лајчак, Бон и Плетнер данас стижу у Београд

Мирослав Лајчак (Фото М. Спасојевић)

Немачка влада није имала свог „специјалца” за западни Балкан, а онда је за шест месеци одредила – два. Француски председник се до сада, очигледно као и немачки партнер, уздао у дипломатске вештине и снагу представника Европске уније, али је и он одлучио да у овај регион ипак пошаље и сопственог изасланика. Ако је први специјални изасланик немачке владе за западни Балкан Мануел Сарацин пре пола године најављен као „око и уво” Аналене Бербок на западном Балкану, да ли ће Шолцов Јенс Плетнер и Макронов Емануел Бон имати улогу леве и десне руке (или можда песница) Мирослава Лајчака, с којим данас долазе у Приштину, па у Београд? Или ће само покушати да понове улогу америчког специјалног представника за регион Габријела Ескобара и појачају присуство (и видљивост) Немачке и Француске у дијалогу о Косову и Метохији?

Председник Александар Вучић је у јуну, након што је и Грчка именовала своју изасланицу за западни Балкан, подсетио на стару српску изреку – много бабица, килава деца. Ове две последње „бабице”, Бон и Плетнер, задужене су, за сада, само за подршку Лајчаку, који је специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине, а после данашњих разговора биће јасније какву разлику они значе. У истим писмима Вучићу и Албину Куртију председник Француске Емануел Макрон и канцелар Немачке Олаф Шолц указали су да су „конструктивни кораци напред хитно потребни, како на практичном, тако и на политичком нивоу”, па су задужили своје саветнике за спољну и безбедносну политику, Бона и Плетнера, да пруже директну подршку Мирославу Лајчаку у његовим залагањима. Њихов „предлог” из писама од 4. септембра, да саветници, заједно са Лајчаком, посете Косово и Србију, „како би истражили могућности да се процес брзо покрене напред”, реализован је за пет дана.

Европи се жури, неподељена је оцена аналитичара у Београду и Приштини, наводећи као разлоге раст тензија и опасност од сукоба на КиМ у последње време, као и жељу за очувањем стабилности у овом делу европског континента, у тренутку док се на источној страни води рат. Мишљења се разликују око тога шта је крајњи циљ ових нових напора водећих чланица Европске уније – и колико је он достижан. Дискутабилно је, наиме, какав је тренутно утицај и ЕУ и појединачно Француске и Немачке на Београд и Приштину.

Искусне дипломате, мирили Русе и Украјинце
Плетнеру и Бону ово свакако неће бити међусобно упознавање и прва заједничка мисија. Њих двојица су искусне дипломате, а сарађивали су и у време покушаја да се нађе мирно решење за спор Русије и Украјине, преносе медији. Заједно су путовали у Москву и Кијев и учествовали у припреми састанака у четвространом, такозваном Нормандијском формату, који су чиниле Русија, Украјина, Немачка и Француска.

Професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес је чак именовање нових преговарача видео као „знак очаја” Париза и Берлина. Он прогнозира слабе помаке после ангажмана Плетнера и Бона, наводећи да би у случају „непослушности” могли да запрете Србији суспендовањем чланства у ЕУ, а као награду понуде убрзано чланство. Тврди да ЕУ не може себи дозволити да изгуби Србију од Русије и да не може да одуговлачи процес интеграције „који је већ замро”. „Укратко, не видим нове теме, само још притисака и убеђивања у нади да ће сад Србија попустити”, рекао је Лес за „Блиц”.

Најава додатног ангажовања Француске и Немачке у дијалогу Београда и Приштине потврђује тезу о процени западних савезника да је стање на западном Балкану потенцијално ровито и да би у контексту рата у Украјини било неопходно веће ангажовање у циљу смиривања тензија о проблематичним питањима, рекао је за Бету потпредседник Европског покрета у Србији Душко Лопандић. Према његовим речима, истовремено то показује и настојање „да две највеће државе ЕУ буду директније укључене у дијалог, у којем су САД, поред представника ЕУ Лајчака, у последње време оствариле већу видљивост”.

Аналитичар из Приштине Арбен Фетоши сматра да именовање два саветника канцелара Шолца и председника Макрона значи директно укључивање те двојице европских лидера у процес дијалога. „Уверен сам да се ради о повећању интереса међународног фактора да што пре окончамо питање дијалога, који мора бити закључен уз правно обавезујући и свеобухватан споразум са ’узајамним признањем’ у његовом средишту”, рекао је Фетоши, преноси Бета.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
"Искусне дипломате, мирили Русе и Украјинце"... Видимо колико су били успешни.
zoran
Daleko vam,, lepa" kuća.
biće opet
" dramatičnog obraćanja" za široke mase zbog već dogovorenog u briselu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.