Жена од поверења

На путу од тврдокорне либералке која је марширала против Маргарет Тачер, до чуварке тачеровског пламена и барјактара десног конзервативног брегзитовског крила, Мери Елизабет Трас показала је изузетну моћ трансформације. Лиз Трас, звана Камелеон, није претерано популарна нити је први избор партијских колега, али је ипак постала премијерка Велике Британије. Обећање да ће вратити фундаменталне конзервативне вредности било је управо оно што је владајућа странка желела да чује.

Они који оспоравају њен интегритет, питајући се да ли уопште има искрена уверења или подржава оно што јој је најповољније у том тренутку, кажу да је доследна једино свом путу до самог врха. Свега две године након што је постала посланик, ушла је у владу као министарка просвете. Константно је унапређивана да би у влади Бориса Џонсона била секретарка за међународну трговину, где се сусретала с глобалним политичким и пословним лидерима, а лани је, у 46. години, постала шефица британске дипломатије. Иако је водила снажну кампању против брегзита, о којем је говорила као о вишеструкој трагедији, након пораза тврди да напуштањем ЕУ Британци имају шансу да промене живот набоље. Присталице виде у њој упорне и одлучне квалитете, а тако је, додајући да је изузетно амбициозна, описују најближи. Кажу да је тврдоглава и да зна шта жели. Да је као девојчица у игри „Монопола” морала да победи и увек је успевала да нађе начин да то оствари. Озбиљна политичка дебата увек се водила у либералној породици, оца професора математике и мајке медицинске сестре, у којој је одрасла уз три млађа брата. На Оксфорду је време посвећивала политици поставши председница универзитетских либералних демократа. Залагала се за легализацију канабиса и укидање монархије, говорећи да верује у могућност за све, а не у то да су људи рођени да владају.

Два дана пред смрт краљица јој је дала мандат да састави владу. Трасова је одржала дирљив опроштајни говор о Елизабети Другој, најавивши владавину престолонаследника Чарлса речима: „Бог нека чува краља.”

Преображај радикалне либералне душе у конзервативизам шокирало је њене родитеље, али је за аналитичаре то био природан процес јер она доноси суд о томе шта је најбоље средство у датом тренутку за њен успех. Борећи се пред странком за место премијера, спрала је своју прошлост речима: „Сви смо имали тинејџерске трагедије. Неким људима су то били секс, дрога и рокенрол. Ја сам била у либералним демократама.”

Сада води земљу коју потреса двоцифрена инфлација и губитак краљице, симбола јединства нације. Одговор на кризу трошкова живота уплашених грађана дефинисаће премијерку за коју опозиција тврди да не само да нема осећај за проблеме обичних људи већ нема никаквог додира с њима.