Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Превоз – велики проблем за особе са хендикепом

Студија рађена од априла до јуна показала је да ниједан такси у Београду није прилагођен особама у инвалидским колицима, мада им је проблем и да уђу у трамвај и аутобус
Превоз – велики проблем за особе са хендикепом
Млади са хендикепом поделили су своја искуства са јавним превозом и позвали да се овај проблем реши (Фото: Удружење студената са хендикепом)

Од 13.000 такси возила, колико се свакодневно налази на улицама Београда, ниједно није прилагођено за превоз особа у инвалидским колицима, а од 2.011 возила градског превоза, свега 1.332 су доступна особамама са хендикепом која користе колица, показује најновије истраживање Удружења студената са хендикепом.

Студија која је рађена од априла до јуна такође указује да највећи проблем постоји са трамвајским превозом – од 165 трамваја, свега 30 је нископодно. Бројке говоре да је тролејбуски превоз најприступачнији особама са инвалидским колицима, с обзиром на то да је од 99 трола чак 79 нископодно, док је од 1.732 аутобуса 1.209 прилагођено особама са хендикепом. Међутим, нископодних аутобуса нема на свим линијама градског превоза, а њихово учешће у саобраћају значајно се смањује у вечерњим и ноћним сатима.

Званични подаци говоре да у Београду постоји четрнаест комби возила за транспорт особа у инвалидским колицима, али и ова врста превоза има ограничења – комби превоз не функционише недељом, а да би особе са инвалидитетом могле да користе његове услуге суботом, неопходно је да превоз најаве неколико дана раније.

– Да би неко био активан члан друштва, мора да има слободу кретања, а особама са хендикепом је та слобода у великој мери ограничена. Иако је 68 одсто возила градског превоза приступачно особама у инвалидским колицима, број аутобуса, тролејбуса и трамваја који саобраћају Београдом није довољан да подмири потребе свих особа са инвалидитетом, па је велики изазов отићи у школу, на посао, код лекара, у продавницу или на кафу са пријатељима. О ноћном животу велики број нас и не помишља, јер ризикујемо останак у граду целе ноћи, с обзиром на то да је број нископодних возила у ноћном превозу више него симболичан – рекла је Јована Новаковић из Удружења студената са хендикепом на јучерашњој конференцији за новинаре.

Илуструјући сву тежину коришћења јавног градског превоза, дипломирана правница Маша Стојаковић, која тренутно стажира у Другом основном суду у Београду, истиче да сваки дан мора да носи шрафцигер и моли возача аутобуса да ручно спусти платформу у аутобусу како би она ушла у возило са инвалидским колицима. Када процени да је гужва превелика и возач нема времена да јој помогне око уласка у аутобус, она замоли путнике на станици да јој унесу и изнесу колица.

– Ја сам средњу школу завршила тако што сам из Клинике за рехабилитацију сваки дан комбијем ишла у гимназију, а када сам кренула на факултет, схватила сам да морам да будем ’асистент’ возачу аутобуса и носим шрафцигер како бих могла колицима да се нађем међу путницима у аутобусу. Ноћни живот је за мене мисаона именица, јер се свака вожња суботом заказује средом, а да бисте се возили суботом у комбију мора да буду најмање три, а највише шест особа. Дешавало се да зовем такси и да они одбију вожњу, јер им склапање и расклапање колица једноставно представља малтретирање – описује свакодневне проблеме Маша Стојаковић.

– Једном сам на улици зауставила такси са упадљивим великим гепеком, верујући да неће бити проблема са склапањем колицима, али је таксиста упорно одбијао да ме превезе, уверавајући ме да не верујем својим очима већ његовом објашњењу да у гепеку нема места. Ја сам се жалила такси удружењу и они су уз извињење послали друго возило и нису наплатили вожњу, али знам да све особе са инвалидитетом немају информације о својим правима, нити самопоуздање да се за њих боре. Нажалост, ако сте особа са инвалидитетом у Србији, ви сте зависни од помоћи другога, упркос чињеници да сва нормативна акта гарантују иста права свим грађанима – резигнирано закључује млада правница.

Извршни директор Удружења студената са хендикепом Милан Јанковић истакао је да би ангажовањем Секретаријата за јавни превоз града Београда проблем недоступног такси превоза могао бити решен, ако би такси удружења добила субвенције за набавку возила прилагођених смештају инвалидских колица. Ако би од 12.000 таксија, сваки 300. био приступачан особама са инвалидитетом, то би значило да 40 таксиста у сваком тренутку може да превезе особе са хендикепом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.