Пацијент оболео од депресије добиће потребну дозу лека

Да ли на пацијента делује неки лек, за колико треба повећати или смањити дозу медикамента, само су нека од питања на која прави одговор даје само персонализована медицина. То заправо значи да пацијент добије одређену дозу медикамента и да стручњаци на основу анализа прате како та терапија делује на болесника. Ово је посебно значајно за област психијатрије, где лекари често не могу неком посебном справом да одреде колики је степен, на пример, депресије неке особе, за разлику од кардиолога који пацијенту може да дозира лек на основу мерења крвног притиска.

Зато је посебно значајна студија Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, чији је истраживачки тим на челу са проф. др Марином Јукићем представио је резултате истраживања која представља темељ за персонализовано лечење у области психијатрије. Овим истраживањем Србија је сврстана у мали круг земаља које су почеле да раде на развоју персонализованог коришћења лекова, а које има велики значај и за здравствени систем и за пацијенте у нашој земљи.

У студији је учествовало 100 пацијената који су узимали један од изузетно често прописиваних антидепресива, лек који тренутно користи између 50 и 100 милиона људи на свету, а у Србији се годишње пропише више од 40.000 кутија, које производи седам различитих фармацеутских кућа.

Професор Јукић је навео да су резултати показали да при препорученој дози од десет милиграма дневно више од половине пацијената нема довољну концентрацију лека у крви, а да сваки 15. пацијент има претерано велику концентрацију. Када су психијатри променили дозу лека, пацијентима је било боље.

– Развили смо могућност да уз помоћ напредних техника молекуларне дијагностике предвидимо ком пацијенту је потребна виша, а коме нижа доза психијатријских лекова пре почетка терапије. Када терапија одмакне, поседујемо софистицирану апаратуру и успоставили смо методу којом можемо да измеримо концентрације лека у крви са високом прецизношћу и тачношћу и проверимо да ли је пацијент изложен одговарајућој количини лека или треба променити дозу, терапијски опсег концентрације лека у крви и све то није показивало нежељене ефекте – рекао је Јукић.

Ово је од изузетног интереса пре свега за све пацијенте који пате од депресије и њихове породице, затим за здравствени систем који бива растерећен, а и за економију која трпи услед ниске ефикасности изазване великим бројем депресивних пацијената. Психијатријске болести представљају велики проблем у модерној цивилизацији. Сваки други грађанин света се сусрео са психијатријским проблемом некада у животу, а сваки петнаести грађанин света тренутно пати од психијатријске болести и има користи од психијатријског лечења у овом конкретном тренутку.

Мисија психијатријске клиничке праксе јесте да помогне психијатријским пацијентима, а циљ терапије психијатријским лековима је да сваки пацијент добије одговарајући лек у одговарајућој дози. Дозирање је важно зато што пацијент који нема довољно лека у крви неће „одговорити” на његово дејство, а онај који је предозиран бива изложен нежељеним ефектима.

Сваком пацијенту је потребна различита доза лека у зависности од телесне масе, стања јетре, стања бубрега и генетске предиспозиције.

– Ова посебна метода прецизно мери количину лека у крви. На основу добијених резултата саветује се да ли доза медикамента треба да се повећа или смањи. Сви пацијенти терапију започињу са истом дозом. Дозирање лека доноси велики бенефит за њих. То је значајно за психијатрију, где врло мало ствари можемо да измеримо – нагласила је магистар фармације Александра Јеремић, чланица истраживачког тима.

Терапеутско праћење концентрације лека је клиничка процедура која је већ заживела у неким врхунским психијатријским клиничким праксама као што је „Мејо” клиника у Рочестеру у САД и „Дијаконхјемет” клиника у Ослу у Норвешкој. Група Еспена Молдена из Осла је стратешки партнер овог истраживачког тима и они обаве преко 20.000 ових процедура годишње за своје психијатријске пацијенте. Циљ је да се успостави сличан систем и у Србији, а овај истраживачки тим је направио прве кораке у том смеру. Професор Јукић наглашава да је за примену персонализованог лечења у психијатрији као рутинске клиничке праксе у Србији потребно уложити око 300.000 евра за куповину посебног апарата и још додатних 100.000 евра за пратећу опрему. За сада су сакупили трећину новца за остварење тог плана. Онога тренутка када набаве уређаје, потребно је да прође шест месеци до годину дана да би се ова метода несметано спроводила, а цена анализе би коштала неколико хиљада динара.

Студију је финансирао Фонд за науку Србије, а спроведена је у претходне две године на београдском Фармацеутском факултету и Институту за ментално здравље Србије.