Србија са руске стране завесе

Пола године након почетка руске специјалне војне операције у Украјини Европа и свет налазе се не само на прагу епохално важних геополитичких промена, већ и пред конкретним проблемима од животног значаја за обичног човека. Поред тога што морају да размишљају о томе на којој страни нове гвоздене завесе која се спушта треба да буду, државе су суочене и са питањима која се тичу обезбеђивања елементарних услова за неометано функционисање целокупног система попут количине и цена прехрамбених производа, енергената, заштите безбедности грађана и слично.

Посебно су малобројне земље, смештене на изузетно значајним и трусним геополитичким просторима попут Србије, у незахвалној ситуацији која изискује свеобухватан и мултудисциплинарни приступ са циљем проналажења најбољих могућих решења за заштиту виталних државних и националних интереса. Иако Србија нема никакве везе са сукобом у Украјини, штавише, има одличне односе и са Русијом и са Украјином без иједног отвореног питања, принуђена је да се бави отклањањем негативних ефеката кризе с обзиром на сложеност њене свеукупне геополитичке, геостратешке и геоекономске позиције.

Последњих месеци, далеко интензивније него што је то био случај током протеклих неколико година, западни центри моћи захтевају од наше земље да се сврста на једну од две стране, Запад или Русију, јер нема никакве сумње да Украјина истима представља само инструмент за, из њихове перспективе, коначни обрачун са Русијом. Знамо како су се такви сукоби завршавали у прошлости – руским победама и свеопштим економским, политичким и безбедносним суновратима Старог континента.

Исти ти центри моћи, захтевају од Србије и признање лажне државе Косово и одрицање од Срба у Републици Српској зарад евентуалног добијања пуноправног чланства у Европској унији које је на никад дужем штапу. За разлику од постављених услова, чији се списак константно шири, западни центри моћи нису једном речју поменули која је то енергетска алтернатива руском гасу (од којег Србија зависи 100 одсто, а уз то увози и 60 одсто нафте из Русије), нити да ли би се Србија могла ослонити на исте у случају несташице хране, лекова и слично. Русија, насупрот томе, никада није постављала Србији никакве диктате и ултиматуме, штавише, увек је показивала спремност да нам помогне било да је реч о дипломатској борби за очување Косова и Метохије у саставу Србије, покушајима тзв. Приштине да добије столицу у различитим међународним организацијама, заштити од покушаја да се српски народ прогласи геноцидним (сетимо се чувеног ,,њет”  Виталија Чуркина у Уједињеним нацијама 2015. године), продаји гаса и до десет пута јефтинијој цени у односу на Европу или заштити интереса Срба у Републици Српској.

Србија јесте земља чији се највећи економски партнери налазе на Западу и чије радно способно становништво махом одлази на привремени или трајни рад управо на тај Запад. Исти тај Запад, а посебно Западна Европа, има и тек ће имати огромне проблеме изазване негативним ефектима украјинске кризе, односно чињеницом да су западне земље увеле бруталне санкције Русији са циљем сламања њене економије и финансија. Ефекти су, међутим, сасвим другачији – евро је никад слабији у односу на долар, а рубља никад јача; тражња за руским гасом и нафтом је никад већа (као и цена), а алтернативни извори енергетског снабдевања Западне Европе никада скупљи и недоступнији.

Руска економија можда није најразвијенија на свету, али су руски ресурси када је реч о енергентима, храни (руска пшеница је данас траженија роба него икада), лековима и другим стратешким потрепштинама огромни и довољни да подмире потребе земаља које су јој савезничке. Ако једна Мађарска, као чланица Европске уније, и једна Турска, као чланица НАТО-а, могу да воде политику према Москви која је самостална у односу на интересе политичког Запада, односно у складу са њиховим националним интересима, зашто то не би могла и Србија, која нити је чланица Европске уније нити НАТО-а?

Рачуница је овде више него јасна – директно сврставање Србије на страну Запада, а против Русије донело би јој губитак повлашћене енергетске сарадње са Русијом и губитак њене дипломатске, политичке, па и војне помоћи у случају ширења сукоба на цео континент, а да заузврат не би од Запада добила ништа, сем нових уцена и претњи на које смо навикли у последњих неколико деценија; приближавање Русији, пак, донело би пад економске сарадње са земљама Запада, али и сасвим извесну енергетску, прехрамбену, здравствену и сваку другу стратешки важну стабилност коју би нам Русија могла омогућити у тешким месецима и годинама које долазе.

Посланик и председник Српске лиге