Мање новца за старе занате у Војводини

Нови Сад – Предузетници и мала предузећа која се баве старим и уметничким занатима, домаћом радиношћу, могу да рачунају на субвенције у Војводини, а ове године за то је издвојено три милиона динара из покрајинског буџета, 40 одсто мање него лане. Конкурс је расписан и отворен до 27. септембра, при Секретаријату за привреду и туризам.

До сада су старе занатлије са сертификатима за то што раде добијале ову врсту подршке да би се у Војводини сачувала производња на традиционални начин. То су воскари, крзнари, дуборесци, плетиље, посластичари, гвожђари, бурегџије, сарачи... За пет година, од 2017. до 2021, војвођански секретаријат је поделио 185 субвенција, или 29 милиона динара.

За подршку старим занатима издвајало из овог извора годишње пет или седам милиона динара, тако да је умањење у односу на неке године, 2018. или 2020, готово 60 одсто. Шта је разлог, да ли је мање ових занатлија, њихових потреба или нешто треће?

Само у Новом Саду, како је за „Политику” речено у Занатском дому где је и седиште Удружења самосталних занатлија Новог Сада, постоји преко 100 таквих сертификованих предузетника.

„Видео сам да је за њих мање новца него пре, али треба нагласити да су то бесповратна средства и да је овај конкурс један од ретких који даје могућност да се 100 одсто траженог рефундира”, каже за наш лист секретар тог удружења Вељко Анђелић.

Овогодишња три милиона динара користиће се подједнако, по милион и по, за набавку опреме и за репроматеријал старих занатлија. Појединачно, они могу да добију од 100.000 до 250.000 динара за опрему, а од 80.000 до 200.000 динара за репроматеријал, што је исто као прошле године, док је у међувремену много тога поскупело.

Могуће је добити сав новац који се тражи путем конкурса, али и мање, а критеријум и поступак доделе одређени су правилником, објављеним на сајту секретаријата из кога секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић ових дана поручује да је интересовање велико.

„Старе занати су важни за развој туризма, одржање традиције и обично је то мала породична фирма. Обухвата и привреду, туризам и запошљавање у пуном капацитету”, казао је секретар Иванишевић.

Истакао је да се за учешће на конкурсу морају измирити све обавезе према држави, као и да, три месеца пре објаве конкурса, учесник није смањивао број запослених за више од 10 одсто.

„Сада имамо велик број младих који се интересују за старе занате. Код њих имате велик обрт малог капитала, јер су присутни на свакој манифестацији, а њих у Војводини  буде преко 1.800 током године”, додао је секретар за привреду и туризам.

Анђелић из Удружења занатлија каже да се труде да и младим људима укажу на могућности и перспективе занатства.

„Није занатлија стари човек који тамо нешто кује. Трудимо се да заштитимо струку, занатство. Треба рећи да не постоји закон о занатству и да је правилник стар пола века. Ми се трудимо да заштитимо занатлије које постоје, а онда да новима укажемо на могућности, да не би затворили радњу после годину дана”, каже секретар новосадског удружења.

Удружење има око хиљаду чланова, 12 занатских секција, едукацију, „кол центар” или обавештавање СМС-ом и е-порукама о конкурсима, измени прописа,...

Под традиционалним занатом се иначе подразумева вештина, пре свега ручног рада, као и професија са целокупним процесом израде уникатних производа и пружањем услуга. Та производња је заснована на традиционалним знањима и технологијама, употребом природних материјала уз коришћење претежно једноставних алата.

Сертификате издаје Министарство привреде, мада Анђелић сматра да то треба спустити на локални ниво. По његовим речима, министарство има мало људи и понекад прође годину дана од захтева за сертификат док не изађу на терен и увере се да се заиста примењују елементи традиције.