Ко ће пред бираче – посланици или Ђукановић

Од нашег дописника

Подгорица – Неприхватањем председника Црне Горе Мила Ђукановића да за мандатара именује Миодрага Лекића продубљена је институционална и политичка криза. Тим чином Црна Гора се нашла пред вратима државног, односно уставног пуча, превлађујуће је мишљење не само представника парламентарне већине, већ и бројних правних експерата, грађана и интелектуалаца.

Ђукановићево „не” било је и захтев за скраћење мандата Скупштини, што аутоматски значи расписивање превремених парламентарних избора. Дан по истеку уставног рока да предложи мандатара, Ђукановић је јавно оценио да „није стекао утисак да постоји јасна већина која би била у стању да формира владу”, додајући да су неки од предлагача јавно казали да су дали само „условну подршку”.

Председник Нове српске демократије Андрија Мандић потврдио је за „Политику” и показао нам документ који сведочи да је 41 посланик у Скупштини Црне Горе обавестио Ђукановића да је постигнут политички договор да мандатар за састав владе буде Миодраг Лекић, а то су својеручно оверили и тај списак доставили шефу државе.

Подршку да Миодраг Лекић буде мандатар својим потписима су дали посланици Демократског фронта, Покрета за промене, Социјалистичке народне партије, Демократске Црне Горе, коалиције „Црно на бело”, Праве Црне Горе и Уједињене Црне Горе.

Мандић каже да је Ђукановића позвао да одмах повуче захтев да се 30. септембра одржи седница Скупштине Црне Горе с дневним редом – предлог одлуке о скраћењу мандата Скупштине, зато што је то беспредметно, имајући у виду чињеницу да Лекић има подршку 41 посланика да добије мандат и састави 44. Владу Црне Горе.

Додао је да је утисак који је Ђукановић наводно стекао – да Лекић „нема јасну подршку довољног броја посланика за мандатара” – очигледно био погрешан, што се јасно види и из приложених потписа 41 посланика парламентарне већине.

Лидер Нове каже да ће Ђукановић, уколико не повуче свој захтев, одложити започету консолидацију друштва и решавање горућих проблема у Црној Гори и „свако супротно понашање од поштовања Устава и закона, сматраћемо покушајем државног удара”. Истакао је да је колегама, парламентарној већини, предложио у име Демократског фронта да председница парламента Данијела Ђуровић што пре распише председничке изборе у складу с Уставом.

„На тај начин бисмо ово неодговорно лице – председника Мила Ђукановића – могли да удаљимо од доношења штетних одлука, попут ове штетне одлуке да предложи Скупштини скраћење мандата када у Скупштини постоји јасна већина”, саопштио је Мандић.

Премијер у техничком мандату Дритан Абазовић, који се налази у САД, како саопштавају подгорички медији, оптужио је председника Црне Горе Мила Ђукановића да штити криминалне мреже унутар земље након што је влада спровела рекордан број хапшења.

„Председник Ђукановић је на челу овога. Он је подстакао верске и етничке поделе које су довеле до пада његове владе у августу”, речи су Абазовића.

Угледни адвокат Веселин Радуловић изјавио је да у случају да скупштинска већина не подржи председника државе, као што су најавили, настаје још једна правна празнина.

„Подразумева се да би, ако не постоји договор око формирања владе и око мандатара, логично било да тада Скупштина донесе одлуку о скраћењу мандата. Међутим, наши политичари не раде увек или веома често не раде оно што је логично, често не раде ни оно што је у складу с Уставом и законом, и од њих се увек може очекивати нека врста импровизације, која је или на граници кршења Устава или чак и прелази ту границу”, рекао је Радуловић.

Посланик и портпарол Ђукановићевог ДПС-а Милош Николић саопштио је да би се држава могла наћи у необичној ситуацији – без владе, без мандатара, а да нема ни већине за скраћење мандата Скупштини.

Доктор правних наука, адвокат Владан С. Бојић за „Политику” овако коментарише Ђукановићев потез одбијања мандатара: „Председник Црне Горе поднео је предлог за ’скраћење мандата’ 27. сазива Скупштине Црне Горе, а да то није тема актуелне правне ситуације. То од њега није тражено и за то не постоје уставни ни други правни прерогативи. Од њега је тражена само инвеститура мандатара јер Скупштина функционише и не постоје правни разлози да се председник Црне Горе бави ни темом скраћења њеног мандата ни темом њеног распуштања.”

Бојић даље додаје: „Председнику Црне Горе је извесно неко дао погрешан правни савет и правни ослонац – који му је неко ’нашао’ у члану 84 став 4 Устава – без разумне сумње о супротном, не само што је фрагилан, него и погрешан. Конкретно, том нормом се председнику Црне Горе само начелно даје право да може да предложи ’скраћење мандата Скупштини, али нигде у Уставу не пише да председник Црне Горе у ситуацији у којој је изричито ’позван да изврши инвеституру’ може уместо тога да предложи скраћење мандата Скупштине”.