Лоше саобраћајне везе Доњег Милановца

У малим местима, у којима се људи буквално боре за опстанак, често не постоји превоз до неких од варошких центара. Не могу до лекара или до административног центра, до суда или до малопродајних и велепродајних објеката. Отежано је остваривање сваког права, па отуда и масовни одласци у велике градове или у иностранство. Незапосленост, тешка материјална ситуација само су иницијалне каписле за одлазак. Тако нам одумиру села, варошице, вароши... Мали градови нестају. Тако је и у Доњем Милановцу.

Аутобуске везе постоје с Београдом, Кладовом и Мајданпеком. Нема линија за Бор, окружно седиште, Неготин, Зајечар, Ниш... Пензионери с врло скромним примањима до лекара иду једино таксијем, а то су знатна средства. Ако их немају, а често је тако, не могу да се лече. Доњи Милановац има амбуланту и за све прегледе специјалиста пацијенти се упућују у Мајданпек, Бор, Неготин, Зајечар... Узалуд је што је здравствена заштита бесплатна кад не може да се оствари услед недостатка саобраћајних веза и непостојања аутобуских линија.

Свесни смо да у времену либералног капитализма не можемо никога приморати да одржава линију ако нема економског оправдања, односно ако не остварује профит. Али, у тим условима зарад опстанка грађана и тих малих средина мора и локална самоуправа да прискочи, а богами и држава и ресорна министарства. Како ће, остављамо њима да размисле и да што хитније помогну грађанима. У интересу је свих, а нарочито децентрализације, о којој се толико прича.

Синиша Стојчић,
Доњи Милановац