Попис уз лаптопе од врата до врата

Попис становништва, домаћинстава и станова у Србији почиње у суботу, 1. октобра, у осам часова ујутру, а 15.000 пописивача закуцаће на врата свих домаћинстава у нашој земљи до 31. октобра. Пописивање ће бити извршено традиционално што значи да ће пописивачи да иду од врата до врата и интервјуишу грађане, а ове године уводи се и једна новина, а то је да ће пописивачи носити и лаптопе у које ће одмах уносити добијене одговоре.

Иначе, грађани ће одговарати на питања о полу, држављанству, брачном стању, броју живорођене деце, економској активности, степену завршеног образовања, националној припадности, матерњем језику и вероисповести, а биће питани и да ли имају проблема у обављању свакодневних активности због инвалидитета и како путују у школу или на посао. Једина питања на која наши суграђани, у складу са Уставом и законом, нису у обавези да одговоре јесу питања о националној припадности и вероисповести.

У Републичком заводу за статистику процењују да разговор с пописивачем не би требало да траје дуже од пола сата. Одговоре на питања даје свака одрасла особа у домаћинству појединачно, а ако то није могуће, пописивач одговоре прикупља од члана домаћинства који је најбоље упознат с подацима. За децу млађу од 15 година одговори се прикупљају од родитеља, усвојитеља, старатеља или хранитеља. Уколико пописивач никога не затекне код куће, он ће доћи поново у другом термину, а ако и тада нема никога у домаћинству, оставиће писано обавештење о доласку и информацију да грађани позивом на бесплатан број инфо-центра 0800/444-005 могу да ступе у контакт с пописивачем, уз помоћ оператера, и договоре нови термин.

Пописивач носи легитимацију коју је у обавези да покаже пре него што уђе у домаћинство – на предњој страни легитимације налази се лого Републичког завода за статистику, име и презиме пописивача, његова фотографија и број личне карте. На задњој страни налази се овлашћење за рад. У националном статистичком заводу истичу да свако одбијање пописивања, као и давање непотпуних и нетачних података, за собом повлачи прекршајну одговорност и новчану казну, од 20.000 до 50.000 динара. Они подсећају да се подаци прикупљени у попису користе искључиво у статистичке сврхе и Републички завод за статистику их не може уступити другим физичким и правним лицима.

У овом попису има неколико додатих питања – први пут се и мушкарци питају колико деце имају (до сада је ово питање постављано искључиво женама), а особе које су живеле у иностранству, поред датума повратка, односно досељења у Србију, сада се питају и за датум одласка у иностранство. Особе које су се у место пописа доселиле из другог места биће питане за главни разлог пресељења – ово питање раније се постављало само особама која су се у место пописа доселила из иностранства, а сада се ово питање поставља и оним особама које су се доселиле из другог места у Србији.

Демографи с великим нестрпљењем чекају резултате новог пописа, с обзиром на то да подаци из виталне статистике показују да је Србија пре пандемије ковида 19 сваке године била „сиромашнија” за град од 35.000 становника, а оно што са сигурношћу знамо јесте да је број становника, у периоду од последњег пописа 2011. године до 2020. године, смањен чак за 384.858 особа – само на основу негативног природног прираштаја. Пандемија вируса корона додатно је погоршала суморну виталну статистику, јер је током прошле године скоро 75.000 људи више умрло него што се родило. Од 2002. до 2020. године број деце смањен је са 16 на 14 одсто, док је број старијих од 65 година повећан са 16 на 21 одсто. У истом временском периоду просечна старост нашег становништва порасла је са 40,2 на 43,3 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи. Процене РЗС говоре да је у Србији 1. јануара ове године живело свега 6.797.105 особа, а толико становника је наша земља имала почетком шездесетих година 20. века.

Прелиминарни резултати пописа биће објављени до краја новембра, а коначни ће се објављивати сукцесивно – од априла 2023. до јуна 2024. године.