Опасна на сцени

Критичари су је назвали британском верзијом Мери Џеј Блајџ, а њена парола је да „ако не можеш да се смејеш док слушаш музику, онда је боље и да је не слушаш”. Једна од жена која је, свакако, обележила ову годину јесте британска певачица Естел. Захваљујући албуму „Shine” на коме је сарађивала са славним хипхоп и R&B звездама Џоном Леџендом и Канијем Вестом успела је да се „пробије” и на америчко музичко тржиште.

Фанта Естел Свареј рођена је 1980. године у Лондону, од мајке из Сенегала и оца који је са Гранаде. Док није дошла до свог циља, Естел је прошла кроз „сито и решето”. Побегла је из школе и напустила родитеље, била без новца, спавала на поду у становима својих пријатеља, а хтела је чак и да се убије.

Пажњу на себе скренула је 2004. године песмом „1980”, инвентивном одом њеном одрастању. Сингл је скинут са деби албума „The 18th Day” на коме су се могле чути класичне „Мотаун” мелодије, госпел хармоније, фанк и хипхоп. Још тада је изјавила: „Мислим да тржиште треба да буде отвореније и зато има толико музичких стилова на мом албуму. Желим да утичем на што више младих и нових уметника”.

Освојила је „Mobo” награду за најбољег новог извођача, а три пута заредом овенчана је признањем за најбољег женског извођача на церемонији доделе „UK Hiphop Awards”.

Још један преокрет у њеној каријери десио се када је упознала америчког певача и композитора Џона Леџенда. Захваљујући њему потписала је уговор са великом издавачком кућом „Атлантик”, а, поред Леџенда, њен други албум „Shine”, који је објављен крајем марта, продуцирали су Си-Ло, Марк Ронсон, Вајклеф Жан, Will.I.Am…

Први сингл скинут са албума била је песма „Wait a Minute (Just a Touch)”, док је са другим синглом, нумером „American Boy”, у којој гостује Каније Вест, била на првом месту британске листе синглова. Ова песма се месецима вртела на радио- станицама широм света, а тренутно је Естел актуелна са нумером „No Substitute Love”. Њен други албум „Shine” достигао је сребрни тираж у Великој Британији, а до сада је у свету продат у 150.000 примерака.

Критичари је описују као духовиту, оштру, опасну на сцени и пуну ентузијазма. И сама каже: „Људи воле моје концерте, јер сам искрена и волим да се забављам. Музика је једина ствар у животу коју заиста добро радим”.

И пре него што је албум „Shine” објављен, многи су изјављивали да је то плоча коју морате имати. Међутим, упркос успеху који је остварила критиковала је британске медије и музичку индустрију зато што се, према њеним речима, оглушују на талентоване црне музичаре. Запитала се како то да читаву генерацију младих белих певачица називају новим краљицама соула. Апострофирајући нове узданице британске музичке сцене, певачице Адел и Дафи, она је рекла: „Нисам љута на њих, али када читам новине питам се како, побогу, нема ниједне црне особе која пева соул. Адел не пева соул. Звучи као да је некад слушала једну од плоча Арете Френклин, али то не значи да је она соул певачица. Као композитор ја схватам оно што оне раде, али као црнкињи нико не може да ми каже да је то соул музика”.

Током јуна била је на краткој турнеји по Великој Британији, а крајем јула наступила је на полувремену утакмице свих звезда америчке фудбалске лиге у Торонту. До краја августа Естел ће наступити на два фестивала у Енглеској, а потом се сели у Америку и најављено је да ће јој на предстојећој турнеји по САД друштво правити Вајклеф Жан.