Шта после референдума

Најава Москве да ће позитивно одговорити на референдумску одлуку житеља украјинске Доњецке и Луганске републике и Херсонског и Запорошког краја о присаједињењу Русији, као и указ о мобилизацији додатних 300.000 војника за рат у Украјини, из темеља су протресли свет. Чак је и актуелно заседање Генералне скупштине Уједињених нација пало у медијску сенку.

Под утиском руске мобилизације многи су пожурили да најаве почетак новог светског рата иако се, у суштини, на терену мало тога променило у односу на оно чему смо сведоци још од фебруара месеца, а то је рат САД и Русије који се одвија на територији Украјине и преко леђа тамошњег становништва.

Реакција света на овај прилично изненађујући обрт није неочекивана. Ипак, питање је да ли су баш сви затечени одлукама руског председника Владимира Путина. Подсетимо, на недавно завршеном самиту Шангајске организације за сарадњу Путин је имао прилике да разговара са председницима Кине, Индије, Пакистана, Турске… Приликом свих тих сусрета међу темама за разговор сасвим сигурно је била и она везана за рат у Украјини. Руски председник могао је тако у директном контакту да провери како на све гледају страни лидери, да осети њихову могућу реакцију, и донесе коначну одлуку.

За житеље украјинских простора на којима се воде свакодневне борбе, одлука дефинитивно није једноставна: једног дана референдум, следећег дана припајање Русији, а одмах потом повратак у стварност, тачније у директан рат против суседа наоружаног најсавременијим западним наоружањем и спремним да прибегне чак и употреби борбених средстава која су на овај или онај начин – забрањена.

„Руске власти покушавају да дају законски оквир свом деловању у Украјини”, пише француски лист „Политико”. „У почетку говорили су да хоће Украјину да очисте од нацизма, и да немају намеру да окупирају било које територије. Најављено организовање референдума има за циљ да покаже како становници покрајина у којима је руско становништво већинско, једноставно, не желе више да буду под командом Кијева. Али то, гледано из визуре међународног права, у огромној мери мења ситуацију”.

Са друге стране, амерички економиста Пол Крејг Робертс сматра да је референдум о присаједињењу ЛНР-а, ДНР-а, Херсона и Запорожја Русији само доказ да Москва поштује међународно право, за разлику од Запада којег светски закони уопште не дотичу, о чему најбоље сведоче стални напади САД, НАТО-а и Израела на друге земље.

И заиста, Вашингтон је недавно најавио да би Украјини могао да испоручи ракете дужег домета, чиме би под ватром могла да се нађе и званична руска територија. Тако гледано, претварање појединих делова Украјине у простор Русије само би померило борбену линију и целу украјинску драму претворило у – међународни сукоб са свим припадајућим последицама.

У шта год да се изроди руско-украјински рат, за главног губитника треба сматрати Европску унију, пише „Чајна дејли”. Државе Старог континента суочене су не само са економским проблемима и падом животног стандарда, већ и са геополитичким последицама. Губици европских компанија све су видљивији, све је више оних који не успевају да испуне преузете обавезе.

Према писању лондонског „Тајмса”, уколико би Москва прихватила под своје ЛНР-у, ДНР-у, Херсон и Запорожје, украјинска армија би се и против своје воље суочила са чињеницом да са западним оружјем ратује у туђој земљи. Такође, руска нуклеарна доктрина дозвољава употребу оружја за масовно уништење уколико је држава суочена са реалном претњом.

Житељи крајева који су најавили референдум су одлучни: „Желимо да се гранична линија убудуће простире између нас и Украјине”, кажу, уз напомену да овакву идеју једногласно подржава комплетно становништво поменутих области. Подсетимо, у захтевима које је Москва још почетком војне операције у суседној земљи упутила Кијеву, а у вези са актуелним дешавањима, наводи се давање независности двема покрајинама, али не и њихово припајање Русији.

Наравно, жеље су једно, а стварност нешто сасвим друго. Наиме, референдуми и прикључивање поменутих република великом суседу, целу руску „специјалну операцију” у Украјини претвара у конкретан рат између две земље, чему у Москви нису баш наклоњени.

Председник Владимир Путин склон је што скоријем решењу актуелних проблема, тврди његов турски колега Тајип Ердоган. „Током наших контаката на маргинама ШОС-а схватио сам да руска страна заиста жели што пре да реши украјинску муку”, изјавио је.

Изгледа да нешто слично желе и у Немачкој, где је најављена скора посета припадника тамошње опозиционе партије „Алтернатива за Немачку” Донбасу, а што је изазвало ерупцију беса међу политичарима и у Берлину и у Кијеву. Андреј Мелник, украјински амбасадор у Немачкој, чак је ову иницијативу оценио као – криминални чин.