Како ће БиХ ући у ЕУ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Убрзава ли Брисел интеграцију БиХ и региона у Европску унију”, један је у низу наслова који су грађани читали пре две године, а којима су се новинари, као и у последњих десетак година, трагом изјава европских званичника бавили перспективом могућег чланства те земље у Европској унији.

„Процес евроинтеграција БиХ замро је у политичком и реформском смислу”, коментарише за „Политику” Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, која се бави процесом евроинтеграција.

Истраживање које је спровела Дирекција за европске интеграције БиХ показало је да је за чланство у ЕУ опредељено 77 одсто грађана БиХ, то јест око 90 одсто у Федерацији БиХ и 54 одсто у Републици Српској.

У односу на последње истраживање тог типа, подршка је за неколико процената порасла у Федерацији БиХ и за око један проценат опала у Српској. У апсолутном збиру, два одсто грађана БиХ је у августу показало већи ентузијазам за чланство у ЕУ у односу на претходно истраживање које је спровела та агенција.

Наиме, БиХ на статус кандидата чека седам година. Објашњења о томе зашто преговори још нису отворени варирају. Оправдања из Брисела своде се на то да лидери у БиХ нису испунили задатке који су пред њих постављени, пре свега оне који се тичу владавине права. Прве реформе које су проистекле као обавеза на путу за чланство направљене су већ у првим послератним годинама. У многима од њих захтевана је централизација овлашћења на заједнички ниво власти.

С друге стране, скепсу уносе не само прогнозе да је украјински сукоб потпуно пореметио све планове, већ и све учесталије претпоставке да је Европа уморна од проширења и да се земље на југоистоку континента тешко могу надати пуноправном чланству у наредној деценији, па се и само помињање потенцијалних алтернатива – као што су политичке интеграције региона – сматра за неспремност европских предводница да прошире списак пуноправних чланова.

Последњи задаци из ЕУ који су испоручени Сарајеву односе се на такозваних 14 приоритета, али су неки од њих одмах оцењени као неспроводиви, између осталог и зато што се дотичу права одлучивања у заједничким органима, јер је из ЕУ захтевано лимитирање права ентитетског вета за поједине области.

„Видели смо да су наше политичке елите за три године успеле да реше један од приоритета из Мишљења Европске комисије. Дакле, овим темпом и с истим структурама, можемо се надати да ће посао бити одрађен у наредних пола века”, сматра Тања Топић.

Она је приметила да евроинтеграције нису тема ниједне политичке партије у изборној кампањи, а наводи да тема нису чак ни реформе које су битне за овај процес.

„То игнорисање реформи и интеграције довољна је илустрација тога какав је став политике у БиХ. Рекла бих да је однос политике и грађана према том процесу лицемеран: политичари се декларативно залажу за то да БиХ постане чланица ЕУ, а на практичном нивоу чине све да до тога не дође, чак шире евроскептицизам међу грађанима, теоријама о томе како се Европска унија распада, док они истовремено траже да их та иста ЕУ прими пречицом у свој састав. За почетак, да бисмо знали на чему је БиХ требало би да постанемо искрени и одредимо шта заиста желимо”, навела је Тања Топић.