Српска је титулар бивше друштвене имовине

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Уставни суд БиХ оспорио је минуле седмице Закон о непокретној имовини Републике Српске која се користи за функционисање јавне власти – донет у фебруару ове године у Скупштини РС с намером да буде решен деценијски проблем власништва над друштвеном имовином коју је користила некадашња социјалистичка Република БиХ – али службе надлежне за укњижбу имовине у РС наводе како је спорна имовина на територији тог ентитета већ стекла титулара.

Из Републичке управе за геодетске и имовинскоправне послове навели су за бањалучке медије како је имовина већ укњижена по основу закона који је на снагу ступио у априлу. Кажу да су упознати с одлуком Уставног суда и појашњавају да се она односи на „државну имовину која је у јавним евиденцијама уписана као државна својина БиХ”, па објашњавају како на територији тог ентитета „нема имовине која је уписана као својина БиХ”.

Школски објекти на територији РС књижени су на јавне установе школе, објекти судова на судове, а болнице на јавне установе болнице. Оне непокретности, појаснили су у Геодетској управи РС, које користе локалне самоуправе, књижене су као њихова и својина РС. Из ове службе су навели да су пољопривредно земљиште, земљиште и објекти некадашњих земљорадничких задруга, тргови и улице, локални путеви књижени као својина локалних самоуправа на којима се налазе.

„Шуме и шумско земљиште, који су раније били укњижени као друштвена својина, пољопривредно земљиште у бившој друштвеној својини које није књижено као својина општина, воде и водно земљиште, магистрални, брзи и регионални путеви и ауто-путеви књижени су као својина Републике Српске”, навели су за „Глас Српске” из Геодетске управе РС.

Додали су да су они извршни орган РС и да су све послове и задатке обављали у складу с Уставом и законима РС.

Проблемом поделе друштвене имовине представници два ентитета баве се безмало две деценије, то јест откако је бивши протектор Педи Ешдаун наметнуо три закона о забрани располагања државном имовином – за РС, ФБиХ и БиХ и њима прописао неопходност законског регулисања својине на тим територијама.

Сарајево проблематизује право РС да реши питање имовине, иако је Дејтонским споразумом дефинисано да 49 одсто територије припада Српској, док Устав РС дефинише да је тај ентитет надлежан за својинске и имовинскоправне послове. Такође, Уставом БиХ предвиђено је да сва овлашћења припадају ентитетима, изузев десет ингеренција набројаних у највишем правном акту БиХ, међу којима се не налазе имовинскоправни односи.

Кад је РС донела Закон о непокретној имовини, Кристијан Шмит је тај закон суспендовао, и тада је навео да је реч о привременој одгоди примене док се о том закону не одреди Уставни суд, да би бошњачки представници тек после тога поднели апелацију том суду.

Шмитова одлука није објављена у Службеном гласнику РС, јер Бањалука оспорава легитимитет немачког дипломате. Tада су представници власти из РС најавили да су започели посао на књижењу имовине, а лидери српских политичких партија су Геодетској управи сугерисали да настави с применом закона. Кад је Уставни суд пре неки дан оспорио Закон о непокретностима, лидери у том ентитету су навели да ће Српска поново донети такав закон и истакли да „имовина Српске неће бити одузета”.