Срећно у Катару и памет у главу

Често је Пикси, још на почетку свог селекторског мандата, умео да каже својим ученицима да их мотивација у фудбалу изнова покреће а да им дисциплина омогућава још већи фудбалски напредак. На крају, уопште није важно колико сте талентовани. Није важно ни колико прилика вам се указује у животу, јер ако неко жели да напредује – кључ лежи у доследности. Јер, често није уопште лако остати веран својим фудбалским принципима и идеји која вам је главна водиља на том не баш лаком путу. Многи кажу да је то полазна тачка сваког успешног човека. Истрајност, коју су наши играчи показали још од првог дана, на крају се исплатила. Принципи за које се залагао селектор Драган Стојковић подједанко су успешно утицали на лично усавршавање сваког појединца. У комбинацији са дисциплином, која је у спорту изузетно битна и одлучношћу без које се не може ићи ни корак напред, али и уз упутства свог учитеља, свако је у овим утакмицама Лиге нација, још више напредовао, улазио у нове окршаје још јачи и бољи, са потенцијалом да настави напред ка највећим висинама.

Добро знамо да је огроман градитељ самопоуздања управо верност себи и својим вредностима. Фудбалска Србија, која је пуно времена и живаца изгубила под „опсадом” бившег председника, где јој је у једном тренутку претио потпуни колапс, брзо се организовала, са оним истим људима који код Славише Кокезе нису имали никакву шансу за пун напредак. Можда ће неко злонемерно рећи да у данашњем Савезу седе исти они људи који су били део владајуће фудбалске гарнитуре и код бившег председника, али Ненад Бјековић и његов млађи колега Јован Шурбатовић показали су нову снагу, одлучност да се ухвате у коштац са свим оним реметилачким фудбалским факторима којих је донедавно било у нашем најпопуларанијем спорту. И да заједно са селектором Стојковићем покушају да врате наш фудбал на место које му припада. Зар Ненад Бјековић, данас засигурно један од наших најискуснијих фудбалских прегалаца, није много пута до сада показао да има јасну и чисту визију а и приступ који неће оптерећивати играче. С таким чистим односом људи који данас воде наш савез, ако Бог да, требало би да се настави и од 31. октобра, када су у нашој фудбалској организацији избори, што ће омогућити и остварење започете мисије и ка Катару али и ка Немачкој 2024. године. Јер, њихов обећавајући приступ а и неке нове идеје засигурно могу само да нашем најпопуларнијем спорту донесу нове бенефите. Јасно је да се данас Бјековић, Стојковић и Шурбатовић понашају као одговорни људи, без трунке сујете. Уосталом, зато наш фудбалски воз иде највећом могућом брзином.

Али, ова успешно завршена фудбалска прича не би била тако добра да ту не влада атмосфер као ретко где кад је реч о колективним спортовима у Србији. Тај кључ успеха за сада љубоморно чува селектор а у томе му помажу играчи, који се никада не штеде на терену. Осврћући се на тријумф у Б групи Лиге нација, селектор Стојковић је казао:

– Играчи и овај остварени успех пре свега су производ ове игре и ових резултата. Током циклуса Лиге нација показали су огромну солидарност. Наше идеје су донеле добар резултат. Морам да кажем да сам веома задовољан постигнутим успехом, јер ове игре. а посебно резултати против Шведске и  Норвешке, дају велику наду да смо на добром путу. Уосталом, испунили смо циљ који смо зацртали на почетку Лиге нација.

О атмосфери која данас влада у нашој репрезентацији Пикси је рекао:

– То је увек први корак ка главном циљу. Добру атмосферу креирају добри резултати. Знали смо од почетка шта хоћемо, али овај успех не би смео да нас заварава или да нас успава, јер пред нама је главни догађај године. Имаћемо веома мало времена за неку озбиљну припрему, али ови септембарски мечеви помогли су ми доста да на објективан начин сагледам све оно што ме је занимало. Сада имам далеко јаснију слику – истиче Стојковић.

Александар Митровић је још једном потврдио да је наш највећи ослонац у нападу. Нападач Фулама је у ове две утакмице постигао чак четири поготка, оборио неке нове рекорде и најавио, надамо се, још берићетнију фудбалску јесен у Катару.

– Сада се много лакше дише – искрен је Митрогол. – Србија је заслужено ушла у најбољу групу европског фудбала а тако нешто је до пре само две, три године било незамисливо. Али, ако поштено радите, ако сте крајње озбиљни према обавезама које вас чекају на том путу, онда ни успеси нису тако далеко. Хвала нашем селектору који је добрим и ауторитативним вођењем вратио веру у наш фудбал – рекао је Митровић.

И ови мечеви у Београду и Ослу потврдили су да је наш Душан Влаховић бољи нападач од Холанда, за кога је Манчестер сити дао право мало богатство. Упоређујући све фудбалске параметре нашег и норвешког нападача, на крају се долази до закључка да је Влаховић прексиноћ у свим елементима игре надвисио Холанда.

– Кроз ове мечеве Лиге нација показали смо како једна група треба да се понаша. Играли смо паметно и мудро, у спорту ништа није случајно. Овај успех је плод заједничког рада, плод једне нове фудбалске идеје коју нам је усадио наш селектор, коме смо сви заједно захвални што је вратио веру и поверење. Заправо, нико није имао ни најмању сумњу када смо кренули на овај пут. Одиграли смо одлично, честитам Норвежанима на фер и коректној игри – казао је нападач Јувентуса који се у Торино враћа са осмехом на лицу.

Мање-више зна се и група играча која ће нас представљати на светском првенству. Зна се и наш нови стил игре од којег ће зазирати многи тимови. Али, не треба заборавити да нас на старту очекује фаворит, репрезентација Бразила. Можда је ово прилика за реванш из Русије 2018. године. Уосталом, наш растући тим данас је старији, мудрији и успешнији од оног са прошлог Мундијала. Зар Митровић, Влаховић, Тадић нису добра препорука за то? А она нова гарнитура фудбалских асова са Илићем, Вањом Милинковић Савићем, Лукићем, С. Митровићем, Павловићем... зар она није гарант да сада имамо репрезентацију за дуже стазе?