Већина незапослених у Србији посао тражи дуже од 12 месеци

Стопа незапослености показује тренд побољшања у протеклих 10 година, али је учешће рањивих друштвених група које одликује тежа запошљивост постало много веће.

Чак 64 одсто незапослених на евиденцији Националне службе за запосљавање (НСЗ) спада у категорију дугорочно незапослених, односно у оних који траже посао дуже од годину дана. Више од половине чине жене и њихово учешће константно расте - 2019. године износило је 54,7 одсто, а 2021. чак 56 одсто.

Удео незапослених старијих од 50 година у последње две године порастао је са 34 на 37 одсто, док је код младих остао на 20 одсто. Када је реч о образовној структури, више од трећине незапослених у 2021. години било је без квалификација или нискоквалификовано, односно није имало средњу школу и у овој групи највећи удео чине особе које су незапослене дуже од две године, наводи се у саопштењу ГИЗ-а. Ради решавања овог проблема ГИЗ у оквиру Немачке развојне сарадње, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, социјална и борачка питања и НСЗ реализује програме у области запошљавања усмерене на осетљиве друштвене групе и теже запошљиве.

Стратегија запошљавања Србије предвиђа интензивирање подршке оним незапосленима који спадају у категорију теже запошљивих која због својих карактеристика имају већи ризик од дугорочне незапослености.

Осим наведених група, наводе, стратегија као теже запошљиве препознаје особе са инвалидитетом, припаднике ромске националне мањине, али и друге осетљиве друштвене групе радно способни корисници новчане социјалне помоћи, вишкови запослених, интерно расељена лица, избегла лица, жртве породичног насиља/трговине људима, самохрани родитељи и други.

Пројектна менаџерка ГИЗ-а Александра Лакићевић каже да је анализа ГИЗ-а и НСЗ показала да је најозбиљнија баријера због које незапослени дуже од 12 месеци не проналазе посао свакако низак образовни ниво, затим низак ниво вештина (укључујући и социјалне), а код младих је најчешће то и недостатак радног искуства. Додаје да је анализа показала и да постоји прикривена дискриминација послодаваца везана за године код старијих особа.

Што се тиче жена, Лакићевић каже да су често онемогућене или демотивисане да активније траже запослење због обавезе чувања деце или других особа из домаћинства.

Лакићевић додаје и да је у мањим срединама, приградским и руралним недостатак линија јавног превоза препрека да се особе укључују у обуке и запослење.

„Социјална давања, посебно новчана социјална помоћ, на један број особа делује дестимулишуће и на известан начин представља препреку за њихову радну активацију. Додатно, код дугорочно незапослених временом расту и баријере за запошљавање, јављају се психолошки проблеми, губитак самопоуздања и самопоштовања, мотивације, долази до губитка и застаревања како знања и вештина тако и претходног радног искуства”, објашњава Лакићевић.

ГИЗ у оквиру програма „Миграције за развој” (ПМЕ) оснажује капацитете Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и НЗС, пренео је Танјуг.

„НСЗ подржавамо у дигитализацији услуга. Спровели смо први национални виртуелни сајам запошљавања и сада радимо на изради ИТ платформе Националне службе за виртуелне сајмове запошљавања. Заједно са НСЗ за кориснике њихових услуга смо понудили курс за књиговодство први пут у онлајн  окружењу, а подржали смо НСЗ да дигитализује своје две обуке и омогућили и њихов превод на ромски језик”, каже Лакићевић.

У складу са стратешким циљем јачања локалне политике запошљавања ГИЗ подржава Министарство у пилотирању иновативних решења за запошљавање на локалном нивоу кроз подршку локалним самоуправама да унапреде начине, квалитет понуде и доступност понуде и подршке за запошљавање кроз међусекторску сарадњу.