Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Министарство правде разматра увођење регистра силоватеља

Не постоје прописане мере за особе које су посебно опасне по друштво, наводе из „Јукома”
Кључна је подршка да се осуђени што лакше уклопе у друштво и не чине нова кривична дела (Фото А. Павловић)

Радне групе Министарства правде које тренутно обављају посао у вези са изменама и допунама Кривичног законика и Закона о кривичном поступку, размотриће и питање успостављања посебног регистра који би уредио евиденцију о особама осуђеним за кривична дела против полне слободе, сазнаје „Политика”. Овај регистар би, како је за наш лист речено у Министарству правде, требало да садржи име и презиме осуђеног, његов јединствени матични број, адресу пребивалишта, податке о запослењу, информације о значају за физичко препознавање осуђеног и његове фотографије, ДНК профил, извештаје о кривичном делу и казни на коју је осуђен, податке о правним последицама осуде...

За сада, сходно одредбама Закона о евиденцијама и обради података у области полиције, Министарство унутрашњих послова има документацију и о свим особама које су осуђене у кривичном поступку. Она садржи податке о изреченој казни, условној осуди, судској опомени, ослобађању од санкције и опроштеној казни, правним последицама осуде, новчаним санкцијама, изреченим васпитним и мерама појачаног надзора и обавезног лечења и другим мерама донетим у кривичном поступку.

Да ли је оваква евиденција довољна? С обзиром на случај Игора Милошевића, вишеструко осуђиваног силоватеља који је после издржане казне од деценију и по пуштен на слободу, чини се да – није. Показало се да од користи није била ни чињеница да су, годину дана пре истека казне, запослени у Служби за третман у казнено-поправним установама и запослени у повереничким канцеларијама Управе за извршење кривичних санкција, интензивирали сарадњу са свим релевантним државним и невладиним организацијама у циљу што боље припреме осуђеника за повратак у друштвену заједницу. У том смислу, како нам је речено у управи, осуђеницима се помаже и да добију личну карту, здравствену књижицу, смештај, посао... Међутим, у случају Милошевића то се није догодило.

– Упућујемо их на помоћ и подршку коју могу да остваре у надлежним институцијама: полицијским управама, Националној служби за запошљавање, надлежним центрима за социјални рад, филијалама Републичког фонда за здравствено осигурање,  прихватилиштима за одрасле, Црвеном крсту. Кључна је подршка како владиног, тако и невладиног сектора како би се бивши осуђеници што лакше уклопили у друштво и како би им се дала шанса да се запосле и не чине нова кривична дела. Међу њима је немали број оних који су у заводима прошли обуку за неко од дефицитарних занимања и добили сертификат у коме се не наводи да је стечен током издржавања казне како би се избегла могућа дискриминација. Уз то, сви осуђеници су током боравка у затвору стекли и радно искуство на овим пословима (послови вариоца, молера, фасадера, пекара, кувара, електроинсталатера...) тако да је реч о особама које имају „занат у рукама”. Наглашавамо и да најбољи третман у заводу даје добре резултате само ако је цело друштво спремно да прихвати бивше осуђенике и олакша им укључивање у заједницу – објашњавају у управи.

Извесно је да су у случају Игора Милошевића подбациле готово све институције с обзиром на то да је, судећи по фотографијама које су свакодневно дељене на друштвеним мрежама, овај, сада слободни грађанин, али и вишеструко осуђивани силоватељ, док поново није ухапшен због сумње да је починио кривично дело угрожавања сигурности, данима тумарао по улицама Београда, у истој одећи, без личних докумената. Ако се узме у обзир и да су, према подацима управе, у највећем броју случајева сексуални преступници раније осуђивани за имовинска кривична дела и да је ризик већи уколико је учинилац претходно био осуђен за неко дело против полне слободе (што јесте у конкретном случају), извесно је да нема потребе говорити о значају јединства свих сегмената друштва за укључивање осуђених у друштво, али и „одбрани” грађанства.

Оно што би могло да охрабри и, можда донекле реши проблем, јесте чињеница да су, када је реч о починиоцима кривичних дела против полних слобода, запослени у Служби за третман Управе за извршење кривичних санкција уз подршку Савета Европе израдили специјализовани програм за рад са овим преступницима и да је он у фази увођења и стандардизовања у свим заводима.

Упркос законским решењима, Милена Васић, правница из организације „Јуком” оцењује за „Политику”, да је тренутни законски оквир који регулише ову област у Србији, погрешан. Каже да не постоје прописане мере које су неопходне за особе које су посебно опасне по друштво. Додаје да не постоји ни обавеза ових особа да се јављају полицијској станици, ни центрима за социјални рад.

– Није предвиђен никакав постпенални системски рад који би био обавезан за некога кога су стручна лица већ проценила да је у опасности да понови кривично дело. Сексуални деликти су јако комплексна ствар и тема која захтева мултидисциплинарни приступ. Није довољно некога пустити напоље и да он одједном више није ничији проблем, а постане проблем грађана – сматра Васићева.

Ово би, додала је, био прави тренутак да се отвори то питање и то пред владом која предлаже законе и пред парламентом који их усваја и да се види шта треба чинити са особама за које постоје процене да су опасне за друштво.

Значај специјалног третмана за сексуалне преступнике

Пре почетка примене третмана специјализованог програма, сексуални преступници се добровољно укључују у реализацију третмана. Значи – само ако то желе.

– Скорија истраживања (у највећој мери обављена у САД и Канади) показују значај рада са сексуалним преступницима. Стопа поврата код оваквих осуђеника који су били укључени у специјализовани третман се разликује од истраживања и креће се у распону од десет до 19 одсто осуђених, а код преступника који нису били укључени у третман тај број се креће од 27 до 40 процената. Реч је о различитим кривичним делима – наводе из Управе за извршење кривичних санкција.

Слична ситуација је и у Србији. У Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици у току 2015. године спроведено је истраживање над осуђеним сексуалним преступницима. Према добијеним резултатима, око 14 одсто су били повратници за кривична дела против полне слободе, док је тај проценат 44 када је реч о другим кривичним делима.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jelena
Registar treba da evidentira sve seksualne prestupnike, pa i one koji su uhvaceni da koriste prostitutke.
Istina
Jednostavno doneti zakon o hemijskoj kastraciji i stvar rešena.
preventiva
I to ce da spreci buduca silovanja?
Marko
Šta ima tu da se razmatra i razmišlja?? Tragedija je da već odavno ne postoji tako nešto!! Koliko treba da ih bude silovano i koliko intervjua treba da daju silovatelji, da bi se neko setio da uvede registar silovatelja??? Za početak hemijska kastracija, pa onda pod strogi nadzor, nakon izlaska iz zatvora!
Aleksandra
Konacno treba to uvesti, narocito za pedofile. U Americi kada vec osudjivan pedofil se preseli jedan kraj, mora da licno obavesti svoje komsije svoj status. To treba uvesti i u Srbiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.