Јак долар штети Србији

Јачање америчке валуте које је у последње време поприлично, јер долар појединих дана вреди више од евра, штети Србији. Чини се да тренутно највећи удар долази преко тржишта капитала, односно камата на ново задуживање. Наиме, инвеститори су много више спремни да нам пласирају доларе, то јест да нам дају кредите и купе државне обвезнице у тој валути, него у еврима. И то са каматама које су, поред јаког долара, више него у односу на евро за који смо ми доминантно везани, јер је две трећине спољнотрговинске размене у тој валути. Све сабрано услови задуживања су за нас скупи и неповољни. То је, мање-више, пре два дана саопштио председник државе Александар Вучић. Он је чак апеловао на ЕУ и Европску централну банку да учине све да ојачају европску валуту, јер би то могла бити следећа „мина” и озбиљан проблем за све нас.

„И када узимамо ’рол овер’ за замену кредита, или за покривање дефицита, све морамо у доларима. Срећа је што смо са Емиратима завршили. Сналазимо се. Растом долара расте нам цена нафте, иако она на светском тржишту пада. Цена нафте је у доларима. Долар је толико јак да би Американци могли, због тренутне ситуације, да купе све што је на европском тлу за мање новца”, упозорио је Вучић у Будимпешти. Указао је да ће земље изван ЕУ, као што је Србија, иако је смањила ниво задужености, додатно да сиромаше, јер ће морати да „хеџују” долар еврима, а то је озбиљан проблем. Иначе, по дефиницији хеџовање је смањење ризика од будуће промене курса, али то има своју цену, односно кошта, јер мора да се плати премија ризика.

Подсећања ради, Србија је смањила ниво јавног дуга у доларима. Пре десетак година чак 33 одсто државног дуга било је у америчкој валути, јер се држава након светске финансијске кризе 2008. задуживала у доларима. Тада је ситуација била слична као данас, односно због кризе инвеститори су „бежали” ка најјачој економији на свету која се брже опоравила од кризе од, рецимо европске. Када су камате почеле да падају, као последица мера за оживљавање европске економије, Србија је скупи доларски дуг заменила, јефтинијим по нижим каматама. Зато је удео доларског у укупном јавном дугу пао на десет одсто.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритис”, каже да је велики скок вредности долара према већини валута од почетка године последица тога што је америчка централна банка (ФЕД) прва кренула у поступак дизања камата како би се борила са повишеном инфлацијом и тиме је та валута постала атрактивнија од осталих. Такође, појачани рецесиони притисци у глобалној привреди и повећана неизвесност нагнали су многе инвеститоре да нађу заштиту у долару с обзиром на чињеницу да ова валута у условима криза традиционално представља добро уточиште.

„Јак долар има веома велике последице на остатак глобалне привреде, а нарочито на земље трећег света. Велики број ових земаља задужује се у доларима, јер немају развијено домаће финансијско тржиште, и сада се суочавају са двоструким порастом цене дуга. Расте им главница у апсолутном износу, исказана у локалној валути, али и камате након агресивне промене монетарне политике ФЕД-а. У прошлости је овакав амбијент, најпре висока инфлација, а потом раст камата и вредност долара, доводио до озбиљних криза у земљама у развоју после којих је следио мукотрпан период опоравка”, објашњава Гујаничић.

Када је о нашој земљи реч, напомиње да ми немамо много дуга деноминованог у доларима па смо избегли у већој мери овај сценарио, али свакако смо суочени са високим приносима на наше обвезнице што ће нам у великој мери отежати финансирање дуга. Принос на десетогодишње обвезнице увелико је премашио очекивани ниво средњорочног раста домаће привреде, а оваква ситуација у дужем временском периоду могла би да заоштри питање финансијске стабилности.

Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либертаријанског клуба (Либека), каже да је главна порука да Србија, ако се задужује у доларима, може наредних година да буде у проблему. Подсећа да је у једном тренутку трећина јавног дуга била у доларима и то је смањено или превременим отплатама или тако што смо се задуживали у динарима и еврима за њихову отплату.

„Мислим да је то била добра политика јер се тако смањивао девизни ризик. Ми смо 2012. почели да се задужујемо у доларима, а после је кренуло раздуживање на веће учешће евра и динара у јавном дугу. Долар је знатно ојачао у односу на евро, а ипак је евро прва валута код нас не рачунајући динар који је изгубио доста својих функција новца услед инфлације деведесетих година прошлог века. Наши приходи су првенствено у еврима, одатле нам долази и капитал, јер су овдашње банке из ЕУ, дознаке такође одатле долазе као извор капитала и за нас је важно одакле стиже главнина прихода. Ако приходујемо у еврима, а плаћамо у доларима, и ако дође до промене девизних курсева, може да настане проблем да морамо да издвојимо више новца за отплату кредита”, наводи Гајић.

Код нас највећи дужник у доларима је држава, али не и грађани, јер је прописима Народне банке Србије дозвољено одобравање девизно индексираних кредита само када су везани за евро. Што се тиче привреде мање од 20 клијената правних лица има зајмове у америчким доларима, што је занемарљиво, јер у укупним девизним и девизно индексираним кредитима то износи 0,3 одсто. Стање доларских зајмова је 4,1 милијарду динара прерачунато у нашој валути. Од јаког долара могу да профитирају извозници, али њих је мање, јер само десет одсто извоза иде преко Атлантског океана. Онима којима чланови породице раде у САД такође су на добитку, јер ће им од дознака, које претворе у динаре, стићи више.