Енергетска криза погађа и малинаре

Криза на тржишту и пад тражње дефинитивно се одражава и на пласман српске малине на страним тржиштима и нема наговештаја да ће се ситуација убрзо променити, сматрају стручњаци. Недавно је објављено да је и поред пада количина које су извезене за 33 одсто (у првих осам месеци) у односу на 2021. вредносно остварен већи приход због више откупне цене тог воћа.

Ово, међутим, за малинаре није нимало обећавајуће стање будући да је тржиште непредвидиво док су знатне количине и даље ускладиштене у хладњачама. Неки од њих, према информацијама са терена, и даље чекају исплату за предато воће. Мада су се у медијима могле чути различите информације па и да је у Србији у овој сезони произведено 90.000 тона малине, др Александар Лепосавић, један од водећих стручњака из Института за воћарство у Чачку, рекао је за „Политику” да је овогодишњи род био око 45.000 тона, а да је тренутно ситуација таква да велике количине непродате малине и даље стоје у хладњачама. Како објашњава, разлог је то што је на светском тржишту приметан пад тражње због енергетске кризе и страха купаца од будућих дешавања.

– Све ово утиче на тржиште и тренутно се слабије пласирају и малина и купина. Само у Америци постоји вишак смрзнуте купине на залихама за пет одсто и малине за осам. Нема наговештаја да ће се нешто мењати – наглашава наш саговорник. Према његовим речима, много већи проблем је што је дошло до упросечавања квалитета малине из Србије, због вишегодишњег одсуства стратегије у производњи и пласману.

Напомиње да је разлог томе што су уведене неке сорте које немају ту особину да дају врхунски квалитет какав смо имали у ранијем периоду. Квалитет „српске малине” по чему смо дужи низ година били препознатљиви је што смо на светско тржиште извозили 95 одсто овог воћа врхунског квалитета и свега пет одсто просечног.

– Ово нажалост више није случај, квалитет је због свих ових разлога почео да пада да би дошли до тога да сада испоручујемо 80 процената малине врхунског квалитета и 20 просечног. Исто то купци могу да набаве и у Пољској и у другим земљама које производе малину а до сада нису могле да се похвале неким квалитетом. Истовремено, таква малина код њих се може набавити по нижим ценама – наводи Лепосавић.

Наглашава да је то дефинитивно проблем који ће се наставити, уколико и ми наставимо са праксом коју купци неће ни моћи ни хтети да толеришу. Мали број хладњачара у Србији одржао је тај препознатљив квалитет наше малине и немају никакав проблем јер су, и поред тешке ситуације на тржишту, успели да продају све откупљене количине по пристојним ценама.

– Они су продали малину, испразнили капацитете и угасиће хладњаче тако да неће имати трошкове складиштења и одржавања. Остали који нису успели да продају робу, услед енергетске кризе, имаће и додатних издатака. Чини ми се да је тренутно на сцени чистилиште. Мале хладњаче, па чак и неке средње и велике имаће потешкоћа јер немају средстава за исплату, неки су и презадужени. Добар део преузете робе није исплаћен и то је сада огроман проблем који ће се свакако одразити и на следећу сезону – напомиње др Александар Лепосавић за наш лист.