Уместо комбинованог теста ђаци бирају један предмет

Концепт обавезног завршног испита за крај основног образовања и васпитања и званично је измењен. Јуче је ступио на снагу правилник о програму мале матуре, дан раније објављен у „Службеном гласнику”, којим је и озваничено да ће осмаци од ове школске године и убудуће на најважнијој провери знања за крај осмолетке уместо трећег комбинованог теста решавати задатке из једног од пет понуђених предмета: биологије, историје, географије, физике или хемије. Први матурски тест остаје из српског (матерњег) језика и књижевности, а други из математике. Ученици осмог разреда до 30. децембра треба да одлуче који ће од изборних предмета полагати на обавезном трећем делу матурског испита. О томе треба да се изјасне писаним путем у школи или електронски на порталу посвећеном упису у средњу школу „Моја средња школа”. Осмаци ће, накнадно, у другом полугодишту моћи да се предомисле и измене одабрани трећи матурски предмет. Али, први фебруар је последњи рок да дефинитивно искажу који су од пет понуђених предмета одабрали да полажу на трећем матурском тесту. Тако је јуче саопштио просветни врх након питања „Политике” да надлежни разјасне да ли ће ђаци, осим термина који је прецизиран правилником, имати још један додатни рок да се предомисле и промене првобитни избор.

Актуелним школским календаром предвиђено је да се у овој школској години проба мале матуре одржи 24. и 25. марта, а права тродневна провера знања која је услов за стицање сведочанства о завршеном основном образовању и утиче на упис у средње школе заказана је 21, 22. и 23. јуна.

Дакле, ученици који заврше осми разред у школској 2022/23. години, ђаци који су претходних година завршили осми разред, а нису полагали завршни испит, као и наредне генерације осмака, полажу завршни испит решавањем задатака три теста: српски (матерњи) језик и књижевност, математика и из једног од пет предмета које ученик изабере са листе наставних предмета из природних и друштвених наука: биологија, географија, историја, физика и хемија. Из ког ће предмета од понуђених радити трећи тест, прецизира се измењеним правилником, који је јуче ступио на снагу.

Однос бодова које мали матуранти могу завредети на обавезном завршном испиту и на основу успеха из претходног школовања, остаје непромењен. Максимално могу освојити 40 поена захваљујући беспрекорно решеним тестовима на малој матури, а највише 60 бодова могу понети из осмолетке под условом да имају све петице. Међутим, мења се број поена које ученици могу освојити на матурским тестовима појединачно. До сада су могли да остваре више бодова на трећем тесту него на прва два. Комбиновани тест решен без грешке доносио је ђацима највише 14 поена, а за све тачно урађене задатке из српског (матерњег) језика и математике ученицима је следовало по максималних 13 бодова. По новим правилима, на трећем тесту из изабраног предмета максималан број поена које ће ученици моћи да остваре за два је мањи него из српског (матерњег) језика и математике.

Измењени правилник налаже и да ученик може да оствари највише по 14 поена на тесту из српског, односно матерњег језика, 14 бодова на тесту из математике и 12 бодова на трећем тесту.

Исти принцип бодовања од сада па убудуће важиће и приликом вредновања матурског успеха ђака који основну школу завршавају по програму за функционално основно образовање одраслих. Они ће, као и до сада, на обавезној завршној провери знања уместо три, као у редовним школама, полагати само један тест у коме ће бити обједињени задаци из седам предмета: српског (матерњег) језика, математике, биологије, историје, географије, физике и хемије. Укупно на том тесту моћи ће да завреде највише 40 бодова, с тим да ће на питањима из српског (матерњег) језика и математике моћи да освоје највише по 14 бодова, док ће из комбинације задатака преосталих природних и друштвених наука моћи да зараде до 12 поена.