Корени конфликта око Јужне Осетије

Познаваоци прилика у кавкаском региону нису били изненађени новим ратним сукобима у том делу света. Садашњи војни конфликти имају дубоке узроке у догађајима растурања Совјетског Савеза и још даље историјске корене у вечно немирном Кавказу.

У „експлозији суверенитета“ која је букнула при распаду совјетске федерације (1991), снажну жељу за самосталном државом бурно су испољили не само народи који су имали савезне републике, него и бројчано мањи народи који су унутар тих република имали аутономне политичко-административне јединице. Међутим, политичка елита новонасталих независних држава – у петнаест бивших савезних совјетских република – није имала разумевања за тежње мањих народа, који су такође хтели да створе своју државност, било као независне државе, било у виду аутономних република у оквиру независних држава. То је нарочито било испољено у кавкаском региону, где су на релативно малом пространству живели многи народи. То су јужњачки страсно испољили и народи који су живели у Грузији: Абхази и Аџари, који су у совјетској Грузији имали аутономне републике, и Осетини, чија је територија имала статус аутономне области. Ново „демократско“ државно руководство Грузије одбило је њихове претензије и настојало да створи унитарну државу. Проглашавајући „Грузинима“ све житеље Грузије, оно је чак потирало национални идентитет трију поменутих народа и других националних мањина које су живеле на територији Грузије. Избио је ратни сукоб са трагичним последицама. Грузија је покушала да војном силом принуди ове народе да прихвате наметнуто решење. У помоћ грузинским ( „јужним“) Осетинима дошла су њихова браћа из Северне Осетије (републике у оквирима Русије); оружани добровољци из других севернокавкаских република пружили су помоћ Абхазији. Слабе грузинске војне снаге нису тада (1991–1992) могле да сломе отпор ова два народа која су прогласила независност својих република. Умешала се Русија, којој није одговарао ратни сукоб на њеним јужним границама. Њеним посредовањем склопљено је примирје, уз сагласност да се мирним путем тражи политички излаз из настале ситуације „самопроглашених, али међународно непризнатих, независних држава“. Зараћене стране прихватиле су да руске оружане снаге врше улогу миротвораца, што је санкционисано и у ОУН.

Житељи Абхазије и Јужне Осетије, уз грађанство својих непризнатих република, затражили су и добили и руско двојно држављанство, с одговарајућим документима и пасошима за путовање по свету. Зато убијање ових житеља представља убијање и држављана Руске Федерације, што је додатни разлог „мешања“ Русије у овај конфликт. „Чинићемо све за заштиту живота и достојанства руских држављана“, изјавио је ових дана председник Руске Федерације Медведев. „Русија је историјски била заштитник кавкаских народа и гарант мира на тој територији. Од те мисије нећемо се одрећи“, додао је он.

Иначе, ако се вратимо у далеку прошлост, можемо рећи да је на територији Кавказа (преко пола милиона квадратних километара) вековима живело више десетина народа, подељених на бројна племена, која су била под страном влашћу: Византије, Персије, Монгола, Турака. Ретко су неки од њих стицали независност, па и стварали своја царства (Абхазија, Грузија). Изложена притиску иноверних Иранаца и Турака, источна Грузија је трактатом грузијског цара Георгија XIII (1783, 1799) прихватила протекторат православног руског цара. Током 19. века и западна Грузија ушла је у састав Руског царства, те су створене две грузијске губерније: Тифлијска (Тбилиска) и Кутаиска, са територијом од преко 42.500 км квадратних. Приликом територијалног разграничења међу совјетским републикама (током двадесетих и тридесетих година 20. века) у Републику Грузију укључена је територија суседних народа, тако да је њена површина повећана на око 70.000 квадратних километара. Од око садашњих 5,5 милиона житеља, Грузини чине око 4,8 милиона. На територији Абхазије (8.600 км. кв.) живи око пола милиона становника, од којих је само 93.300 Абхаза. Осетија је у совјетском раздобљу била подељена на два дела, чији је део низ јужну падину планине Велики Кавказ као Аутономна Област Јужна Осетија укључена у Републику Грузију. Територија Јужне Осетије захвата 3.900 квадратних километара, на којој живи око 100.000 становника, од чега 65.000 Осетина. (На територији Републике Северне Осетије – Аланије, у оквиру Руске Федерације, на површини од око 8.000 км. кв. живи око 665.000 житеља, од тога су 335.000 Осетини). На територији Русије и Кавказа има 4,14 милиона Грузина, око 600.000 Осетина, 115.000 Абхаза.

професор Београдског универзитета