Шекарићева се незадовољна опрашта од Пекинга

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 13. августа – Ни пети такмичарски дан на 29. летњим олимпијским играма у Пекингу није донео прву радост нашим спортистима. Јасна Шекарић, власница пет олимпијских медаља, завршила је учешће на својим шестим играма 21. местом у гађању малокалибарским пиштољем са 25 метара са 578 кругова.

У првом делу, прецизној паљби, није била прецизна и завршила ју је, како сама каже, рекордно слабо. Са само 285 кругова на 34. месту. У брзој паљби била је далеко боља, шеста са 293 круга, што јој је омогућило само да са 34. места досегне 21. Финале је остао недостижан, мада је то био прилично„јефтин финале”. У њега се улазило и са 582 круга.

Репрезентативки Србије недостајала су четири круга. Њих и много, много више изгубила је у прецизној паљби. 

– Веома, веома сам незадовољна оним што сам данас остварила. Резултат од 578 кругова је испод мог најлошијег резултата, не само ове, већ и прошле године. Проблем је што сам у првом делу меча, прецизној паљби, била страшно лоша. Сада, ако ме питате, не знам разлог за то. Мораћу сама да направим анализу целог меча да видим због чега се то десило. Трема није крива, јер сам је пребродила у првој дисциплини, гађању ваздушним пиштољем... Незадовољна сам овим резултатом – био је први коментар Јасне Шекарић, која је упркос великом личном разочарању спремно одговарала на питања.

Али наша репрезентативка није задовољна ни шестим местом у гађању ваздушном пушком.

– Искрено, очекивала сам више од Игара у Пекингу. На свим играма на којима сам учествовала досад пропустила сам само један финале и ово, сада ми је други. Једноставно није ми ишло. У ваздушном пиштољу недостајало ми је мало среће, а у овој дисциплини сам боље пуцала и била боље рангирана на светској листи, али није вредело. Нажалост, нисам стигла ни до финала.

Јасна Шекарић је, када су питању олимпијске игре, одувек била златни џокер нашег спорта. Када би сви затајили, она би освајала медаље. Овог пута није, мада је опет била један од највећих адута наше олимпијске мисије у Пекингу. Да ли је то, можда, допринело да постигне резултате какве је постигла?

– Када станем на ватрену линију дајем све од себе да заборавим, па и очекивања других али и моја, и да размишљам само о оном што је преда мном, да се концентришем на гађање... Али овог пута нисам успевала да се потпуно издвојим, било је некако другачије. Чини ми се да су сви мислили да само треба да дођем у Пекинг и да узмем медаљу. Када се то узме у обзир, али и ношење заставе на свечаном отварању, што је велика част која ми је пријала, па узбуђење и осећања, изгледа ми сада да сам сама себи наметнула превелику тензију. Вероватно сам изгорела због те жеље – покушава Јасна Шекарић да објасни себи и својим навијачима резултате које је постигла у Пекингу.

Сигурно је да нису криви ни услови на стрелишту, или у олимпијском селу, којима је изузетно задовољна и који су далеко изнад претходних олимпијских игара на којима је учествовала.

– Сем резултата које сам постигла, ове игре ће ми остати у најлепшем сећању.

После шестог учешћа долази седмо, после Пекинга Лондон 2012. године и опет ћемо, изгледа, навијати за Јасну Шекарић и уздати се у њено сигурно око и мирну руку:

– Сигурно је да ћу наставити да се такмичим и после Пекинга. Ово не може да ме омете, да посумњам да ли ја нешто могу или не могу. Овог пута је тако, не може увек да се постиже врхунски резултат. Жао ми је само што је реч о олимпијским играма, јер мада већ имам пет олимпијских медаља, ово је врхунац једног четворогодишњег циклуса када се сви ми спортисти одмеравамо и вреднујемо. Већ у новембру ме чека финале Светског купа, баш у овој дисциплини у којој сам била прва на светској листи. Очекујем добар резултат и са истим жаром, као и досад, наставићу да тренирам и да се такмичим и мислим да ћу и на наредним Играма у Лондону бити у светском врху.

Ових дана у Пекиншком стрељачком центру говорило се много и о томе у каквим условима раде стрелци у појединим земљама. Успеси стрелаца Кине никога не чуде јер Кина, по речима Баранина Жељка Тодоровића, тренера репрезентације Француске, у овом тренутку под оружјем има 5.000 професионалних стрелаца. Тренинзи и такмичења су њихова радна обавеза, услови врхунски, а плата висока и редовна. Наши стрелци живе у сасвим другачијим условима, али Шекарићева није радо пристала да говори о томе, јер не жели никакав алиби за себе и резултате које постиже:

– Данас врхунски стрелци стижу из лабораторија, а ми смо чини ми се прескромни и мало причамо о тешкоћама са којима се суочавамо. Борила сам се годинама да уклоним кокошке које су ми ометале тренинге кокодакањем кад год би снеле јаје, и најзад сам успела. Упркос свему, читава ова наша генерација наставиће да се бави стрељаштвом, али мислим да ми морамо да се укључимо у организацију и да покушамо да створимо боље услове за завршетак наших каријера, за данашње талентоване стрелце, којих на срећу имамо, као и за генерације које долазе.

Ж. Баљкас